БУЏАРОСКИ, Теофан Исаиловић

БУЏАРОСКИ, Теофан Исаиловић, иконописац (Галичник, ? -- ?, пре 1918). Из Гњилана се преселио у Врање где је крајем XIX и почетком XX в. развио велику сликарску активност. На икони из 1894. из манастира Светог Прохора Пчињског потписао се као Буџаровић. Сликарско образовање Б. је стицао попут осталих зографа -- највероватније у тајфи неког од познатијих и искуснијих иконописаца. У његове прве радове спадају иконе за олтарску преграду у Сурдулици, чији је највећи број насликао Ђорђе Зографски, због чега се и претпоставља да је утицао на сликарско образовање Б. Поседовао је упутство за сликаре или Ерминију коју је од монаха Илариона из манастира Зографа преписао Христа Хаџи Константиновић из Прилепа. Ову Ерминију касније је поседовао иконописац Трајко Муфтински, што указује на утицај Б. на образовање млађих сликара. Целокупни његов познати опус настао је у Врању и његовој околини. Радио је иконе, иконостасе и зидно сликарство, а његови радови су сачувани у црквама у Сеацима (1896--1897), Раковцу, Рељану (1900), цркви Светог Николе у Врању (1902), Корбевцу (1904), Владичином Хану (1904--1905), Ћуковцу (1906), Краљевој Кући (1906--1908), Старом Глогу (1908--1910), Кривој Феји (1909) и Бресници (1912--1914). Судећи према очуваним радовима, Б. је свој сликарски језик интензивно усавршавао. Започео је са радом који је одговарао зографској поетици средине XIX в., да би се касније приближио идеалима академског историјског сликарства које су заступали његови савременици Ђорђе Зографски и Димитрије Андонов Папрадишки. Богати сликарски опус Б. показује да је он био један од најангажованијих црквених иконописаца на подручју Српске Скопске митрополије и јужних крајева Краљевине Србије. Убиле су га бугарске окупационе трупе у I светском рату.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Макуљевић, „Иконопис Врањске епархије 1820--1940", у: Иконопис Врањске епархије, Бг--Врање 2005; Црквена уметност у Краљевини Србији (1882--1914), Бг 2007.

Н. Макуљевић