БАСИЈАНE

БАСИЈАНE (Bassianae), латенско насеље и римски град на локалитету Градина, код Доњих Петроваца недалеко од Руме. На платоу елипсоидног облика, димензија 530х300 м и данас се уочавају бедеми, куле, многе цивилне грађевине, храмови и касноантичка базилика. На основу регистрованог археолошког материјала из касне фазе млађег гвозденог доба на Градини и околини, претпоставља се постојање насеља и опидума Скордиска, које је након римских освајања постало цивитас домородачког становништва са принцепсом на челу. Б. су се развиле око пољопривредног добра и виле власника, бившег ветерана, чије име је билo Bass(i)us. Захваљујући значајном стратегијском положају на путу Сирмијум–Сингидунум, насеље се развијало брзо и већ за владавине Хадријана, тј. његове посете граду 124, стиче статус муниципија. Статус колоније граду је додељен почетком III в., вероватно 214. приликом Каракалине посете Доњој Панонији и самом граду. О значају Б. у овом периоду сведоче натписи у част царева (Каракала, Гордијан, Валеријан, Галијен), епиграфски подаци о градитељској делатности у граду, квалитет надгробних споменика и скулптура, као и многобројни налази новца. У касноантичком периоду, у време Диоклецијана, ради заштите јужних делова Друге Паноније, успостaвљен је широк канал, у народу познат као Јарчина, чији је стратегијски стожер био у Б., а недалеко, на локалитету Солнок у суседном селу Добринци подигнуто је велико утврђење – Caput Bassianense, у којем су били делови легије II Adiutrix и кохорте I Thracum. Утврђење је трапезастог облика, површине 16,2 ха и има 28 кула. Б. су значајно упориште у ратовима Констанција II против Сармата 356–357. Као и Сирмијум, утврђење је пало у нападу Хуна 441, али изгледа да том приликом бедеми нису значајно разграђени, јер су одолевали каснијим опсадама и били стециште формације германских федерата током друге половине V в. Након повратка у окриље Ромејске империје 510, у Јустинијановој Novella XI из 535. помиње се епископија у Б., која је под јурисдикцијом Јустинијане Приме. Хијераклов Синекдемус их наводи у статусу града, а последњи пут се помињу у делу анонимног географа из Равене. На Б. је било мањих археолошких истраживања. Евидентиран је низ грађевина у којима се наслућују форум, терме, базилика, храмови, пространа вила урбана са мозаиком, хореуми.

ЛИТЕРАТУРА: S. Dušanić, „Bassianae and its Territory", AI, 1967, 8; С. Душанић, „Римска војска у источном Срему", ЗФФБ, 1968, X-1; О. Брукнер, „Римски град Басијана", у: Грађа за проучавање споменика културе Војводине, 15, Н. Сад 1988; V. Dautova-Ruševljan, „A Roman Mosaic from Bassiana", Acta Arch. Hung., 2001, 52; M. Milin, „Bassianae", Situla, 2003, 42.

Александар Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)