Прескочи до главног садржаја

БОХУШ, Паљо

БОХУШ, Паљо (Bohuš, Paľo), песник, есејиста (Бачки Петровац, 25. IV 1921 Сремска Каменица, 21. IX 1997). Књижевни псеудоним Павела Сабоа. Студије медицине, започете за време рата у Сегедину, завршио у Братислави. Као лекар почео да ради у Словачкој, али је 1950. на исконструисаном процесу оптужен за пројугословенски ревизионизам и осуђен на осам година, од чега је у тамници провео пет. После повратка у домовину, као лекар опште праксе, касније као специјалиста за туберкулозу, радио у Сурдулици, Сокобањи и Новој Вароши. Песме почео да пише већ као ученик гимназије. Прву збирку песама Живот и бразде (Život a brázdy) објавио 1943. За време рата писао ангажовану противратну поезију. Након боравка у затвору вратио се поезији у другој половини 50-их, али његово песничко стваралаштво добија замах од 70-их година. Његовом поезијом протежу се две линије идилична и иронична. Прва произилази из тематско-мотивске парадигме завичаја у ширем значењу као панонског духовног простора. Географске и духовне просторе свог детињства и младости свесно је приказивао идилично, што је први степен у процесу митизације. Иронија у његовој поезији израз је опорог животног искуства и усмерена на посрнуле моралне вредности и као таква делује као опомена. Животно сазнање, срећно и опоро, у песмама се најчешће испољава у гномском облику. Писао је песме и на српском језику и објавио збирку Живот, унапред доживотан (Ириг Н. Сад 1977) коју је превео на словачки (Listovanie v morušových listoch, Н. Сад 1985). Књиге избора из његове поезије су објављене на мађарском, румунском и српском језику (на српском: Изгон, Н. Сад 1979, По тмини као по води, Н. Сад 1995). У тесној вези с поезијом настајали су и његови лирски есеји (Eseje, Н. Сад 1993).

ДЕЛА: поезија: Predsa koľaj, Н. Сад 1971; Hviezdne proso, Н. Сад 1972; Časom dôjdeme, Н. Сад 1974; Sonáty pre sólo mlčanie a gajdy, Н. Сад 1978; Nikam a späť, Н. Сад 1989; Triumfálny postrk, Н. Сад 1990; Tretia strana mince, Братислава 1993; Jednosmerný rebrík, Бачки Петровац 1996; Ohňovzdorný heretik, Бачки Петровац 1999.

ЛИТЕРАТУРА: V. Hronec, Svet básnického obrazu, Н. Сад 1988; M. Harpáň, O Paľovi Bohušovi, Бачки Петровац 1999.

Михал Харпањ

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)