БИБЛИОТЕКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

БИБЛИОТЕКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, општенаучна библиотека која прикупља библиотечку грађу из свих научних области. У периоду 1951–1960, када су у њеном саставу били Академијини институти, носила је назив Централна библиотека Српске академије наука. Уставом од 7. XI 1841. основано је Друштво србске словесности (ДСС), претходница САНУ, и у тај темељни акт увршћена је и библиотека. Само оснивање библиотеке, међутим, везано је за 1842, када је Димитрије Тирол, члан ДСС, поклонио Друштву најпре 14, а потом још 75 књига. Фонд је до појављивања Гласника ДСС 1847. увећаван скромним поклонима, а од тада и разменом публикација, највећим делом са сродним иностраним научним институцијама. Веома корисна делатност на унапређењу Библиотеке, поготову набавка издања научних друштава и лексикографских дела и приручника из области лингвистике и књижевне историје, повезана је са именом Стојана Новаковића. Академија је 1899. приступила сређивању, каталогизацији и систематизацији целокупног књижног фонда (око 5.000 књига), пошто је 1888. донела одлуку да настави размену са 17 академија, једним универзитетом и 10 научних друштава. Не мањи допринос обогаћивању фонда Библиотеке дали су знаменити слависти, углавном чланови Друштва, касније Академије, Зигфрид Капер, Александар Брикнер, Јакоб Грим, Феликс Каниц, Јан Арношт Шмалер, Ами Буе, Луј Леже, Измаил Иванович Срезњевски и други, који су поклањали не само своја дела, него и сву релевантну литературу из области свог научног рада и интересовања.

Библиотека Српске Краљевске академије настала је 1886, а отворена тек 1932, када су донети прописи о њеном коришћењу. Набавка великог броја књига, пре свега разменом публикација, како из земље тако и из иностранства, условила је још већу потребу да њени фондови буду доступни јавности. Упркос тим потребама Библиотека све до 1952. није била отворена за јавност, тако да су њене фондове користили готово искључиво чланови Академије. Потом је Пословником о организацији и раду Библиотеке предвиђено да њене фондове и услуге могу користити сви научни радници, стручњаци, као и студенти с посебним препорукама. Задатак Библиотеке јесте да служи унапређењу науке, да доприноси усавршавању научног кадра и да свим истраживачима и стручњацима омогући приступ публикацијама из својих збирки. Стога прикупља, чува и ставља на располагање корисницима сва издања Академије и њених института, издања иностраних академија наука и славистичких центара и других научних институција, као и значајна фундаментална дела и важећу текућу литературу из свих научних области по препоруци чланова Академије, али и стару и ретку књигу. У Библиографском одељењу прикупљају се научна документација и информације о члановима Академије, израђују се персоналне библиографије чланова Академије и обрађује и публикује фотодокументациона грађа. Фонд броји око 1.300.000 јединица, од којих је око 700.000 свезака периодичних и 3.000 наслова старе и ретке књиге и преко 50.000 микрофилмова. Невелика је, али значајна, збирка географских карата. Збирка старих српских рукописа XIII–XIX в., српских инкунабула из Цетињске штампарије и старе Сербике, која износи 515 јединица, чувана је раније у Библиотеци, али је одлуком Председништва предата Архиву САНУ. У фонду се налазе и многи легати и посебне библиотеке – Виктора Новака, Николе и Светозара Радојчића, Љубомира Никића, Љубомира Дурковића Јакшића, Марка Ристића, Данила Киша (доступна и на интернету), Васка Попе и других књижевника и научника (укупно 36). Међу њима посебан значај имају библиотеке Вука Стефановића Караџића и Милутина Миланковића. Вукова библиотека садржи 48 књига које су биле уступљене Одбору Српске Краљевске академије за издавање сабраних дела Вука Караџића. Реч је о примерцима из његове приватне библиотеке с власторучним записима на маргинама. Немила историја Вукове, за тадашње прилике, богате приватне библиотеке казује да је после његове смрти 1864. само једна трећина његове, до тога времена у Бечу чуване библиотеке од 1.300 наслова, заједно с његовом заоставштином пренесена у Београд крајем XIX в. (49 драгоцених рукописа Вук је још за живота продао Пруској националној библиотеци у Берлину, у којој се и данас чувају, док је остатак библиотеке његов син Димитрије продао Академијиној библиотеци у Петрограду). Највећи број књига приспелих у Србију уништен је у пожару насталом приликом немачког бомбардовања 1941. Тако је захваљујући само случају преостала та мала збирка из Вукове библиотеке у БСАНУ. Од Караџићевих примедби на маргинама примерака те збирке свакако су најзначајније оне у Српском рјечнику из 1818, које садрже неколико стотина нових речи, као и оне у збирци народних песама, где се уз маргиналије налазе и многи подвучени пасуси. У БСАНУ од 1959. чува се и Библиотека академика Милутина Миланковића. Радну собу с намештајем и књигама поклонила је Академији Миланковићева супруга Христина. Библиотека садржи 672 књиге са специјаном ретком научном литературом, пре свега из области климатологије и астрономије, али су се у њој нашла и дела из лепе књижевности и уметности. Најинтересантнији су радови и дела Милутина Миланковића, као и дела аутора који су користили и цитирали Миланковићеву теорију ледених доба. Посебну вредност те библиотеке представљају исписи на маргинама књига, и то не само у делима Милутина Миланковића, него и у многим другим издањима те библиотеке. Разне једначине, више прорачуна и коментара на посебним папирима приложени су у књигама.

Од 1991. уместо класичне каталошке обраде примењује се аутоматска обрада каталошко-библиографских података. Електронска база података садржи око 172.000 записа обрађених публикација. Издавачка делатност Библиотеке појављује се у едицијама, у којима су публиковани: Преглед издања Српске академије наука и уметности (oд 1948); Љ. Никић, О. Момчиловић, Библиографија часописа Страни преглед (Бг 1989); Г. Жујовић, Г. Радојчић Костић, Каталог фототеке САНУ 1841–1947 (Бг 1998); Л. Јелић, Библиографија радова академика Дејана Медаковића (Бг 2002); Г. Радојчић Костић, Библиографија радова академика Николе Хајдина (Бг 2004); Ј. Павковић, Каталог Фототеке САНУ 1848–2000 (Бг 2005) и др. Управници Библиотеке били су Смиља Мишић, Ђуза Радовић, Иванка Јовичић, Миле Жегарац и Никша Стипчевић.

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак СКА, 1932; В. Недић, „Библиотека Вука Караџића", Библиотекар, 1956, 1–2; Годишњак САН, 1959, LXVI; Споменица посвећена 130-годишњици живота и рада Библиотеке Српске академије наука и уметности, Бг 1974; Milutin Milanković 1879–1958: from his autobiography / with comments by his son, Vasko; and a preface by Andre Berger, Kaltenberg-Lindau 1995; О. Момчиловић, „Библиотека академика Милутина Миланковића", у: Изабрана дела Милутина Миланковића, V, Бг 1997.

Олгица Момчиловић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)