БАЈАЗИТ II

БАЈАЗИТ II, турски султан (Димотика, 1447 – ?, 26. V 1512), владао 1481–1512. Син и наследник Мехмеда II. Његов долазак на власт био је обележен сукобом око престола са братом Џемом који је, претрпевши пораз, доспео у руке родоских витезова, затим и папе, и до смрти 1495. био средство притиска на Б. Његову владавину не карактеришу велика освајања. Јануара 1482. заузет је Херцег Нови, последњи остатак Херцегове земље. Лично је предводио поход на Молдавију 1484, када су освојени Килија и Акерман. У Анадолији исцрпљујуће ратовање са мамелучким султаном Египта (шест војних похода до 1491) није донело никакав резултат. Ни војне акције против Угарске нису довеле до промене граница и углавном су се сводиле на погранична ратовања и упаде крајишких војсковођа у Банат, Хрватску, словеначке земље и Трансилванију. У рату против Венеције (1499–1502) заузети су Макарско приморје, Драч и млетачки поседи у јужној Грчкој. Црна Гора Ђурђа Црнојевића је 1496. у потпуности подвргнута под османску власт. Након склапања мира с Венецијом и потом Угарском (1503), Б. је више година био у сукобу с персијским шахом Исмаилом Сафавијем око поседа у Анадолији, суочавајући се с побунама хетеродоксних Туркмена, савезника персијског владара. Подржавајући млађег сина Ахмеда, дошао је у сукоб са старијим сином Селимом, што је довело до грађанског рата. Поражен, био је присиљен да 24. IV 1512. Селиму преда престо. Подигао је више задужбина у Једрену и Цариграду.

ЛИТЕРАТУРА: Историја српског народа, II, Бг 1982; Р. Мантран (прир.), Историја Османског царства, Бг 2002; Х. Иналџик, Османско царство: класично доба (1300–1600), Бг 2003.

Александар Крстић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)