Прескочи до главног садржаја

БАСТАЈИЋ, Павле Паја

БАСТАЈИЋ, Павле Паја, политичар, револуционар (Перна код Топуског, 12. V 1890 Јасеновац, VIII 1941). Гимназију је завршио у Сремским Карловцима (1910), а права студирао у Загребу. За време балканских ратова пребегао је у Србију, повезао се са Народном одбраном и постао члан организације „Уједињење или смрт". Са српском војском је прешао Албанију и стигао на Солунски фронт. У време хапшења и суђења Драгутину Димитријевићу Апису (1917) побегао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку I светског рата, прикључио се комунистичком покрету. После протеривања из Швајцарске (1921), најчешће је боравио у Бечу и Москви. Са Мустафом Голубићем и Георгијем Димитровим у Бечу издавао је комунистички лист La fédération Balcanique. Од друге половине 20-их до краја 30-их година радио је за совјетску обавештајну службу учествујући, по Европи и свету, у ликвидацији противника Стаљиновог режима. Схвативши да би и сам могао бити уклоњен, напустио је рад у совјетској обавештајној служби. За дозволу повратка у Краљевину Југославију писмом је замолио председника владе Драгишу Цветковића, под условом да не буде гоњен за свој рад у иностранству, што му је и одобрено. Живео је у Топуском и Загребу до маја 1941, када су га усташе ухапсиле, спровеле у логор Јасеновац и погубиле.

ИЗВОРИ: Збирка Лебедева, Музеј града Сарајева; Споменица Сремскокарловачке гимназије 17911934, Н. Сад 1935.

ЛИТЕРАТУРА: К. Петровић, Историја Српске православне велике гимназије карловачке, Н. Сад 1951; В. Богичевић, Сарајевски атентат Писма и саопштења, Сар. 1956; Љ. Јурковић, „Национални проблеми у Хабсбуршкој Монархији и наша југословенска револуционарна омладина", Преглед, 1964, Х; В. Дедијер, Сарајево 1914, Бг 1966; С. Цветковић, Напредни омладински покрет у Југославији 19191928, Бг 1966; Д. Јанковић, Југословенско питање и Крфска декларација 1917, Бг 1967; Р. Чолаковић, Казивање о једном поколењу, Сар.Бг 1972.

Анђелија Радовић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)