БАЊЕВИЋ, Мирко

БАЊЕВИЋ, Мирко, песник (Папрати код Никшића, 28. III 1905 – Београд, 6. IX 1968). Дипломирао књижевност на Филозофском факултету у Београду (1934). Радио у Госпићу (1935/36) и Параћину (1939–1941). Учесник је НОБ-a, носилац Партизанске споменице 1941. Био уредник листа Побједа и часописа Стварање (1946, 1951, 1953, 1966), потом Просвјетног рада (1950/51) и Службеног листа, ИП „Рад" и Танјуга. Прву песму објавио 1924. Поред поезије писао чланке, приказе и репортаже. Формирао се у оквирима социјалне књижевности између два светска рата (Побуне ума, Никшић 1930; Шуме, Никшић 1939; Огњена јутра, Параћин 1940). Теме детињства и завичаја смениле су теме рата и револуције, а елегична расположења крика и пркоса. Трагао је за језичким изразима ширег метафоричког контекста. Значајне новине, остварене у поеми Сутјеска (Цт 1946) и књизи поезије Рожданици (Цт 1968), потврдиле су сазревање и еволуцију лирског субјекта суоченог са изазовима стварности.

ДЕЛА: Његошев споменик, Цт 1947; Земља на камену, Бг 1950; Звјездани воз, Зг 1951; Бездани, Цт 1956; До искапи, Бг 1964; Завјет, Тг 1965; Страшно племе, Бг 1978.

ЛИТЕРАТУРА: С. Кордић, „Искушења поетске обнове", Овдје, 1977, 101; М. Краљ, „Поезија неспокоја и побуне", Овдје, 1978, 104; С. Лукић, „Излазак из провинцијалности", Савременик, 1976, 12; Д. Радојевић, „Библиографија", Стварање, 1981, 5.

Лидија Томић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)