Прескочи до главног садржаја

БЕРКЕШ, Иван

БЕРКЕШ, Иван, фармацеут, хемичар, универзитетски професор (Бјеловар, 13. XI 1910 Београд, 24. III 1997). На Филозофском факултету у Загребу дипломирао на Фармацеутском одсеку (1933) и на смеру хемије (1936). На истом факултету докторирао код Милоша Младеновића из хемије 1939. и радио у Хемијском институту Медицинског факултета у Загребу као демонстратор. Током рата радио као штабни апотекар при дивизији у Славонији и био једно време руководилац хемијске лабораторије на ослобођеној територији у Дарувару. После рата постављен за шефа аналитичког одсека Института за хемијско-фармацеутску производњу Министарства народног здравља ФНРЈ, а 1949. прешао је на Мед. ф. у Загребу, где је радио као старији асистент до 1953. Основао Биохемијски институт на Мед. ф. у Скопљу 1954, а од 1960. до пензионисања 1978. радио у Заводу за биохемију Фармaцеутског факултета у Београду, где је био постављен за управника. У свом научноистраживачком раду бавио се колоидном хемијом, електрофорезом, као и општом и клиничком ензимологијом. Његова решења примене папирне електрофорезе цитирана су и коришћена у пракси, а сматра се утемељивачем клиничке ензимологије у Србији и стручне литературе из ове области на српском језику (и П. Томашевић Беркеш, Општа и медицинска ензимологија, БгЗг 1975). Осмислио је програм и увео специјализацију из области медицинске биохемије за фармацеуте, која постоји на Фарм. ф. у Београду од 1953. Био је активан у Савезној комисији за медицинску биохемију, Секцији за медицинску биохемију Фармацеутског друштва Србије, Друштву медицинских биохемичара Југославије, Међународној федерацији за клиничку хемију и Комисији за ензиме при Унији за чисту и примењену хемију.

ДЕЛА: и Б. Капетановић, Практикум медицинске биохемије, Бг 1970; и Б. Капетановић, Увод у ензимологију за студенте фармације, Бг 1972.

ИЗВОР: Архива Фармацеутског факултета у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Мајкић Сингх, „40-годишњица оснивања Централне лабораторије Института за медицинску биохемију Клиничког центра Србије Београд", Југослов. мед. биохем., 1993, 12.

Душанка Крајновић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)