БОЖОВИЋ, Башо

БОЖОВИЋ, Башо, сердар, командир (Стијена, Пипери, 14. X 1830 – Стијена, 13. X 1902). Његов отац Токо Павићев добио је барјак од Карађорђевих војвода на Планиници 1809. Помињан и као Башо Токов, са 16 година почео четовати у граничним крајевима према Подгорици и Спужу. Његош га је одабрао за перјаника у својој гарди. Пипери су га изабрали за барјактара 1851. Јуначки се борио у бојевима са подгоричким и спушким Турцима 1856–1858, а нарочито у Црногорско-турском рату 1861–1862, у злогласној Омер-пашиној години. Постављен је за начелника у Морачи 1875, а одлуком Сената из 1877. за начелника Доње и Горње Мораче, Липова и Речина. Руководио устаничким четама између Колашина и Бијелог Поља у време Херцеговачког и Васојевићког устанка као опуномоћеник књаза Николе (1875), са задатком да подигне читаво Затарје и да прати кретање турске војске у Новопазарском санџаку. Истакао се у одбрани Морачког манастира од Турске војске 1877. По ослобођењу Колашина 1878. био је начелник Колашинског округа до 1882, када је постављен за командира у Пиперима. Више пута рањаван. Био је строг и правичан судија у разним споровима. Почасно му је дата титула црногорског сердара. Носио је највиша црногорска одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ердељановић, Постанак племена Пипера, Бг 1911; Споменица о Херцеговачком устанку 1875, Бг 1925; С. Поповић, Ровца и Ровчани, Никшић 1990; М. Дашић, Васојевићи у устанцима 1860–1878. године, Пг 1992; Н. П. Рајковић (прир.), Црногорски сенат, зборник докумената (1857–1879), Пг–Цт 1997.

Миро Вуксановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)