БУЛИЋ, Василије

БУЛИЋ, Василије, професор, стручни писац (Стари Врбас, Бачка, 1785 -- Сомбор, 6. III 1826). У Сегедину завршио филозофију 1806. После апсолвирања на медицини, прешао на педагошке студије и 1809. постао професор педагогије. По оснивању прве српске учитељске школе (Народни Славено-Сербски Педагогически Инштiтут) у Сентандреји 1812, изабран за професора математике и географије. По пресељењу школе у Сомбор 1816. (Инштiтута Кр. Педагогическогъ Сербскогъ), предавао и немачки и мађарски језик. Из области које је предавао написао је неколико уџбеника на народном језику, што је изазвало противљење митрополита Стратимировића услед чега нису одмах одобрени за употребу у народним школама. Његов најважнији уџбеник, Землѣописанія всеобщегъ (Будим 1824), прва је књига на нашем језику у потпуности намењена изучавању астрономије тј. математичке географије. Има два дела. У првом се разматра Земља као небеско тело, планете, комете, звезде, њихово треперење и зодијачка светлост, а у другом се наводе докази да је Земља округла и разматрају хоризонт, стране света, привидно кретање неба, земљописне карте, метеорске појаве и поларна светлост. За књигу је сам израдио три бакрореза на којима је представљено кретање планета око Сунца. Издавање књиге материјално је помогао трговац Димитрије Риђички из Сомбора. Она је значајна за унапређење астрономских знања код Срба, а коришћена је не само у школама северно од Дунава него и у крагујевачкој гимназији, за предмет у трећем разреду -- математичку географију.

ДЕЛА: Предложенiя численице трегубе и землеописанiя, Будим 1814; Наставленія числителна, Беч 1836.

ИЗВОРИ: Д. Кириловић, Каталог Матице српске 1497--1880, I, Н. Сад 1950; В. Алексијевић, Савременици и посленици Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, необјављена грађа у НБС.

ЛИТЕРАТУРА: „Србско списатељство", Србска новина или Магазин за художество, књижество и моду, 1838, 1, 36; П. Ј. Шафарик, Geschichte der serbischen Literatur, III, Праг 1865; Д. К. Петровић, „Лазар Бојић, писац прве књиге есеја у српској књижевности", ЗМСКЈ, 1971, 19/3; Н. Јанковић, „Астрономија у новијој повесници Срба", Васиона, 2008, 2--4.

М. С. Димитријевић