БОЖОВИЋ, Тодор

БОЖОВИЋ, Тодор, политичар, новинар (Пипери, 4. VIII 1884 – Подгорица, 19. I 1925). Школовање започео у родном месту и Подгорици. Студирао у Београду одакле је 1907. предводио побуну против књаза Николе. Набавио је бомбе по којима ће бити названа позната Бомбашка афера у којој је окривљено сто лица. Међу главним доказима било је његово писмо упућено на Грахово Марку Даковићу. Хапсила га и потом ослободила полиција у Београду почетком 1908. Исте године је у одсуству осуђен на смрт, заједно са Марком Даковићем, Јованом Ђоновићем, Петром Новаковићем, Ђуром Војводићем и Васом Ћулафићем. Протеран из Београда у фебруару 1910. Са Ђоновићем пребегао у Турску, а потом у Чикагу издавао лист Ослобођење. Учествовао у Балканском и I светском рату као борац. Био је ватрени присталица уједињења Црне Горе са Србијом и о томе слао меморандум руској влади. Као пријатељ Николе Пашића доследно пропагирао његове концепције. После 1918. упорно радио на остваривању одлука Подгоричке скупштине о уједињењу и био делегат у Привременој народној скупштини Краљевине СХС. Изабран је за посланика са листе Демократске странке 1920. С Јованом Ђоновићем објавио књигу Црна Гора и народни покрет (Бг 1911).

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђоновић, Уставне и политичке борбе у Црној Гори 1905–1910, Бг 1939; Н. П. Шкеровић, Црна Гора на освитку XX вијека, Бг 1964; Н. Ракочевић, Црна Гора у Првом свјетском рату 1914–1918, Цт 1969.

Миро Вуксановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)