БИОКИБЕРНЕТИКА

БИОКИБЕРНЕТИКА (грч. kubernhvth": кормилар; управитељ; енг. biocybernetics), научна дисциплина која се бави кибернетским проучавањем живих система. У литератури се ређе среће и као биолошка кибернетика. Математичар Норберт Винер, који се сматра зачетником кибернетике, ову науку дефинише као „науку о контроли и комуникацији у живом свету и машинама". У свету је кибернетика, тј. б., настајала кроз више области. Неке важније су: (а) теорија управљања системима, нарочито развијана током и после II светског рата; (б) роботика; (в) вештачка интелигенција од 50-их година XX в; (г) оптимизација – област која се у математици развија кроз линеарно и нелинеарно програмирање, тј. операционо истраживање; (д) неуралне мреже чији развој започиње 40-их година XX в; (ђ) самоорганизација система од средине XX в; (е) кибернетска екологија (друга половина 40-их година XX в); (ж) кибернетски менаџмент зачиње се почетком 60-их година XX в. Претеча развоја кибернетике у Србији, још почетком XX в. је чувени српски математичар Михајло Петровић Алас са својом Математичком феноменологијом (Бг 1998). Током 60-их, 70-их и 80-их година XX в. у Србији се одвија значајнији развој кибернетике, тј. б. Научноистраживачки доприноси настају у оквиру појединих кибернетичких области, а у мањој или већој мери припадају б. Неки значајнији резултати, превасходно пионирске природе, који су имали и међународну прихваћеност, свакако су у домену роботике (Миомир Вукобратовић, Вељко Поткоњак и др.), биоматематике и биоматематичке анализе живих система (феномени ексцитације, моделирање живих система, рачунарска симулација, оптимизација, методи математичке анализе сложених система – Звонимир Дамјановић, Радослав Анђус, Вељко Спасић, Слободан Дајовић, Недељко Парезановић и др.), активних протеза (нпр. позната „београдска шака") и неуропротеза (Рајко Томовић, Дејан Поповић и др.), генетике (Владимир Глишин и др.), вештачке интелигенције, системске екологије итд. Настава б. оснива се у Србији најпре на последипломском, а затим и на додипломском академском студијском нивоу крајем 60-их и почетком 70-их година XX в. Пионирске институције су Центар за мултидисциплинарне студије и Природно-математички факултет Универзитета у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: N. Wiener, Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the Machine, Cambridge USA, 1961; З. Дамјановић, Основи биокибернетике, Бг 1979; В. Спасић, Математичко моделирање сложених живих система, Бг 2005.

Вељко Спасић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)