БАНАТСКА ЕПАРХИЈА

БАНАТСКА ЕПАРХИЈА, основана 1931. са седиштем у Вршцу. Наставља традицију Вршачке епархије и покрива простор Баната у Србији, изузев Крњаче. За време Аустроугарске јужни део Баната припадао је Вршачкој, а северни део Темишварској епархији. Српско-румунска граница формирана после I светског рата поделила је Банат на српски и румунски, услед чега је од обе епархије у границама Србије формирана Б. е., а од истих епархија на простору Румуније Темишварска епархија. Епископски двор, архитектонски значајан објекат, саграђен је 1759, али је фасада садашњи облик добила 1904. Уз часопис Банатски весник, покренут 1941, епархија негује издавачку делатност. Велелепности богослужења доприносе многобројни хорови (мушки, женски, мешовити, школски, омладински, занатлијски, ратарски). Организована је у 8 архијерејских намесништава са 175 парохија и седам манастира (Баваниште, Војловица, Месић, Света Тројица, Света Меланија, Средиште и Хајдучица), са 20 монахиња и 10 монаха. Епархијска слава је Св. Теодор вршачки (16/29. мај).

ЛИТЕРАТУРА: С. Вуковић, „Епархије и епископи 1920–1970", у: Српска православна црква 1920-1970. Споменица о 50-годишњици васпостављања Српске патријаршије, Бг 1971; Црква, календар Српске православне патријаршије за просту 2006.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)