Прескочи до главног садржаја

БЕЛА РОСТИСЛАВЉЕВИЋ

БЕЛА РОСТИСЛАВЉЕВИЋ, намесник, војвода Мачве (?, после 1243 ?, 1272). Син руског кнеза Ростислава Михаиловича и Ане, ћерке угарског краља Беле IV. Пред најездом Монгола, Ростислав је побегао у Угарску и ступио у службу Беле IV, а потом се оженио његовом ћерком Аном. Од таста је добио на управу територију на југу краљевства Војводство од Мачве (касније бановина, данашња област северне Босне и Србије од Врбаса до Колубаре). Умро је 1264. а његова удовица Ана са синовима Михаилом (умро пре 1268) и Б. наследила је његове земље. У борби за престо између Беле IV и његовог сина Стефана, Б. и Ана су стали на страну њеног оца. То је учврстило њихов положај, али када је после краљеве смрти 1270. дошао на власт Стефан V (12701272), Б. је пришао новом краљу, док је Ана била против њега. Због тога је морала да се склони у Чешку код свог зета Пшемисла II Отокара. Када је после краљеве смрти на власт дошла његова удовица Јелисавета као регенткиња малолетном сину Ладиславу, Б. је због мајчине улоге био у немилости двора, иако је задржао титулу и дотадашњи положај. Уз то, Ана је оптужена да у Чешкој кује заверу како би сина Б. довела на престо Угарске. Великаш Хенрих Гизинг је тада оптужио Б. за издају и убио га, приграбивши део његових поседа. Војводство Мачве и Босне припало је краљици Јелисавети. Није познато да ли се Б. женио. Његовом смрћу угасила се породица Ростислављевића.

ЛИТЕРАТУРА: В. Клаић, Повијест Босне, Зг 1882; В. Г. Прокофъевъ, „Ростиславъ Михаиловичъ русскый княз XIII", Юбилейный сбъорникъ Русскаго археологического обшества въ Королевстве Югославии, Белград 1936; B. Homan, Geschichte des Ungarischen Mittelalters, II, Berlin 1943; Ђ. Сп. Радојичић, „Јужнословенско-руске културне везе до почетка XVIII века", ЗМСКЈ, 1965, 2.

Андрија Веселиновић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)