БЕРАНЕ

БЕРАНЕ, град у Црној Гори, у долини реке Лим. Најзначајнији град источног дела државе и центар општине са 66 насеља, у којима је 2003. живело 35.068 становника (46,5% Срба, 25,5% Црногораца, 16,1% Бошњака и 6,6% Муслимана). Сам град је 2003. имао 11.776 становника, од којих 45,6% Срба и 32,1% Црногораца. Б. представљају раскрсницу путева. Један од њих протеже се долином Лима до албанске границе и повезује источни део Црне Горе с путем Београд–Подгорица. Од њега се овде одваја пут према истоку, ка Косовској Митровици и Новом Пазару. Насеље је смештено у северном делу простране Беранске котлине уз Лим, већи део на његовој левој обали, на 664 м н.в. Постојало је у средњем веку када је егзистирала позната српска жупа Будимља. Из тог времена су остаци средњовековних градова Будимља и Градац. У турском времену насеље се развило на данашњем месту, од чега су остали делови оријенталне архитектуре на локалитету Хареме и остаци тврђаве на брду Јасиковац. После балканских ратова Б. постају значајан административно-управни центар источног дела Црне Горе. Између два светска рата град добија на значају и почиње убрзано да се развија на обема обалама Лима. После II светског рата, од 1949. до 1992, носио је име Иванград по народном хероју Ивану Милутиновићу. Савремено Б. развило се на алувијалној равни, више уз леву обалу Лима, од локалитета Пешца до Беран Села по којем је град добио име. Од 50-их година XX в. с десне обале Лима развила се индустријска зона у којој су изграђене фабрика целулозе и папира, индустрија коже, крзна и кожне конфекције, индустрија за прераду дрвета, фабрика цигле и црепа, фабрика гума и прехрамбена индустрија. Обновљен је и рудник угља 1961 (први пут отворен 1917). Развој индустрије изазвао је велики прилив становништва из села са ширег подручја тако да се број становника у граду нагло повећао. То је иницирало развој других градских функција, као што су трговина, банкарство, саобраћај, занатство, туризам и угоститељство, школство и здравство. Уследио је и урбани развој. Од 1948. до 1991. број становника је од 3.701 достигао 12.267. После 1991. Б. економски стагнирају што се одразило и на заустављање популационог раста. У граду се налазе четири основне школе, гимназија, средњошколски центар, средња и висока медицинска школа, музеј, архив, библиотека, дом културе и центар за културу, дом здравља, болница, све општинске административне службе, хотел са 130 лежајева. Процес индустријализације утицао је на интензивно загађење животне средине, како због индустрије (целулоза, кожара, рудник) тако и због неадекватно изабране локације фабрика и котлинског положаја насеља. Све до затварања фабрике целулозе Б. су биле један од најзагађенијих градова у Црној Гори, а Лим је низводно све до Бијелог Поља био изузетно загађена река.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Сар. 1990.

Милутин Љешевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)