БАШИЧЕВИЋ БОСИЉ, Илија

БАШИЧЕВИЋ БОСИЉ, Илија, сликар (Шид, 2. VIII 1895 – Шид, 14. V 1972). Самоук. Прве цртеже и гвашеве урадио 1957, слике 1958, одједном, без најаве и припреме, не престајући отада да слика готово свакодневно до краја живота. Прва га је подржала Мирјана Гвоздановић, кустос Галерије примитивне умјетности из Загреба, која му је, под псеудонимом Босиљ, приредила самосталну изложбу у Београду 1963. Одмах је побудио изузетну пажњу уметничке и шире јавности. Због сумње у аутентичност његових слика био је приморан да 1965. у Загребу ради пред комисијом. После прве београдске, уследиле су многобројне самосталне изложбе у Ђенови (1964), Загребу (1965, 1970), Франкфурту и Минхену (1967), Амстердаму (1968, 1970), Шиду, Охриду и Базелу (1970), Вуковару (1972), постхумно у Дизелдорфу (1976), Милану (1980), Дубровнику и Минхену (1986), Новом Саду (1989, 2004), Јагодини (1994), Београду (1994, 2006). Потпуно различит од свих познатих примера и типова тзв. наивне уметности, због чега је назван њеном „изузетном аномалијом". Та наводна „аномалија" састоји се подједнако у иконографији призора и начину сликања. На потпуно плошном дводимензионалном простору издвајају се ликови редукованих и стилизованих људских и животињских фигура, самих или у групама, постављених фронтално, бочно, понекад као да лебде пркосећи дејству силе теже, у међусобним енигматичким односима и ситуацијама. Људски ликови често су богато костимирани, међу животињским ликовима разабиру се чудесне птице, паунови, петлови, вилини коњици, необична двоглава створења, „псоглави". Пажљивим препознавањем тема наслућују се мотиви инспирисани читањем народних песама и прича, популарне историје, Старог и Новог завета, Илијаде, Одисеје, Махабхарате итд. Уочавају се утицаји средњовековних фресака, икона и минијатура. У сликарском поступку уочавају се контрастни, уједно врло рафиновани бојени односи, местимично рељефна фактура, неприкривени сликарски потези. На плану значења његово сликарство одаје метафоре, алегорије и сентенце о темељним животним спознајама, о непрекидној и неизвесној борби сила добра и зла, садржи евокације призора и збивања из неких давних митских времена. Будући да је у питању дело самоуке особе која је цео живот провела на селу бавећи се земљорадњом, његова уметност првобитно је укључена у подручје тзв. „наивне", потом је у детаљнијим читањима померена ка подручјима „сирове" (Арт брут), „маргиналне" и „аутсајдерске" уметности. У последње време све више превладава сазнање да је, заправо, у питању једна изразито оригинална уметност без потребе за додатним атрибутима, уметност која се може подвести под појам „индивидуалне митологије", чак и својеврсна „учена" уметност особе која је на свој начин током дугог живота и богатог животног искуства стекла знатну општу, литерарну и сликарску културу. Без обзира што је реч о делу самоуког уметника, непрецизно је, чак и погрешно уметност Б. и сматрати „наивном".

ЛИТЕРАТУРА: М. Гвоздановић, Каталог изложбе у Галерији Радничког универзитета Ђуро Салај, Бг 1963; Р. Путар, Каталог изложбе у Галерији примитивне умјетности, Зг 1972; О. Бихаљи-Мерин, Каталог изложбе у галерији „Sarlota Zender", Минхен 1980; В. Црнковић, Каталог изложбе у Галерији савремене ликовне уметности, Н. Сад 1989; Д. Башичевић Мангелос, Мој отац Илија – Нацрт за антимонографију, Н. Сад 1995; М. Шуваковић, „Индивидуалне митологије. Шидска тројка или логика границе", у: Централноевропски аспекти војвођанских авангарди 1920-2000, Н. Сад 2002; Ј. Денегри, Б. Томић, Илија Босиљ – Иронија ироније, непознате слике, Н. Сад 2004; Н. Миленковић и др., Свет по Илији, Бг 2006.

Јерко Денегри

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)