БОГНАР, Зоран

БОГНАР, Зоран, песник (Вуковар, 30. I 1965). Основну и средњу школу похађао у Вуковару и Осијеку. Први део његовог песничког опуса критика карактерише као поезију засновану на искуству бит поезије (Гинзберг, Купфенберг, Сандерс), на песничком бунту, експерименту и немирењу са конвенцијама. Други део (Нови потоп, Бг 1996; Нови Нојев ковчег, Бг – Пљевља 1997; Нови човек, Бг 1999. и Елизејска трилогија, Бг 2000), дефинише се као реинтерпретација древних митова у којима се трага за филозофском и естетском димензијом, али и отварају многа егзистенцијална, метафизичка и антрополошка питања. Добитник је више националних и интернационалних књижевних награда („Матићев шал", „Исидора Секулић", „Милан Богдановић", „Vannelli", Италија, „Hubert Burda").

ДЕЛА: Blues за шаховску таблу, Вуковар 1986; Ноћ празних руку, Бг 1989; Лудило Флојда Бертхолда, Бг 1991; Психо стриптиз, Бг 1992; Ејдетске слике, Н. Сад 1998; Течни кристал, Бг 2006.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1997; Б. Стојановић Пантовић, Наслеђе суматраизма, Бг 1998; Ч. Мирковић, Одреднице, Бг 2000; Б. А. Поповић, Критички колажи, Бг 2006.

Ђорђе Деспић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)