БОГДАНОВИЋ, Бошко

БОГДАНОВИЋ, Бошко, професор, новинар, политичар (Непричава, Тамнавски срез, 1888 – Швајцарска, 1945). Класичну филологију завршио у Београду 1911. Као питомац Београдског универзитета био је на специјалним правним студијама у Прагу и Хајделбергу (1914). Више година, пред ратове и после њих, предавао је у Трећој београдској гимназији, потом у Битољској гимназији, Државној трговачкој академији и Учитељској школи у Скопљу. Истовремено, био је сарадник и уредник више листова: Битољске новине (1915), Велика Србија (1916–1918), Стара Србија (1919–1923). У Београд се вратио 1923, наставивши да се бави новинарским и књижевним радом. Најпре сарадник, 1924. постао је главни уредник Времена. Шеф информативног одсека Централног пресбироа постао је 1935, потом и шеф Пресбироа. Почетком 1940. постао је начелник политичког одељења Председништва министарског савета, а у јулу те године и помоћник министра просвете. За време II светског рата био је пензионисан и антикомунистички опредељен. Био је комесар Коларчеве задужбине, близак Недићевој влади. Из Београда се повукао 1944. са Немцима, али су га Енглези заробили и предали југословенским властима. Умро је на путу за Југославију.

ДЕЛО: и С. Ристић, Латинско-српски речник, Бг 1911.

ЛИТЕРАТУРА: М. Стојадиновић, Ни рат ни пакт, Ријека 1970; Н. Јовановић, Политички сукоби у Југославији 1918–1928, Бг 1974; М. Борковић, Контрареволуција у Србији. Квислиншка управа 1941–1944, II, Бг 1979; Мемоари патријарха српског Гаврила, Бг 1990; М. Јовановић Стоимировић, Дневник 1936–1941, Н. Сад 2000.

Александар Новаков

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)