БУТКОВИЋ

БУТКОВИЋ, Милутин, глумац (Београд, 1. XII 1930 -- Београд, 11. I 1997). Дипломирaо глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Био члан Позоришта „Бошко Буха", потом на позив Бојана Ступице 1961. прешао у „Атеље 212" где је наступао током 36 позоришних сезона. Последњу позоришну улогу одиграо у комаду Шрафексер и аутоклав А. Огњановића. Запажена су његова глумачка остварења у драми „Камен за под главу", у којој је са дозом црног хумора осликао осамљеност и горчину оца Вучетића, потом у „Развојном путу Боре Шнајдера", где је помирио ироничне стилизације и психолошко тумачење, као и у епизодним улогама („Краљ Иби") где је духовито остварио два лика. Најважније позоришне улоге: Капетан Бодур (А. Жари, Краљ Иби), Пикља (А. Поповић, Развојни пут Боре Шнајдера), Сорин (А. П. Чехов, Галеб), Аксентије (Д. Ковачевић, Маратонци трче почасни круг), Вучко (М. Новковић, Камен за под главу), Мато (Д. Лесковар, Слика жалосних догађаја), Станислав (Д. Ковачевић, Радован Трећи), Миле (Љ. Симовић, Чудо у Шаргану), Центарфор (Б. Црнчевић, Кафаница, судница, лудница), Генерал (Ж. Жене, Балкон), Шјор беба (К. Грубишић, Буздован), Анђео чувар (П. Кохоут, Марија се бори са анђелима), Кум Јордан (С. Селенић, Косанчићев венац 7), Маркиз де Клев (Н. Прокић, Метастабилни Граал). Остварио запажене улоге у филмовима и ТВ серијама: Топле године Д. Лазића, Кужиш, стари мој В. Кљаковића, Кичма В. Гилића, Лазар А. Фотеза, Шта је с тобом Нина Г. Бошков, Нека чудна земља Д. Маринковића, Крај династије Обреновић С. Мрмка, Врућ ветар А. Ђорђевића, Позориште у кући Д. Ћорковића и др. Добитник је Златног ловоровог вијенца за улогу Дејвиса у представи Настојник Х. Пинтера (1961) и за улогу Милорада Живића у представи Кривице А. Исаковића (1971) на Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву, те Специјалне награде на Данима комедије у Јагодини (1975).

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Позоришни живот у Србији 1944--1986, Бг 1990; Љ. Бачић, „Господин Милутин Бутковић", Лудус, Бг, 1996, 35; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

А. Милошевић