Прескочи до главног садржаја

БАТОЧИНА

БАТОЧИНА, село и варошица, средиште шумадијско-поморавске општине. Налази се у источном делу Шумадије, на доњем току реке Лепеница. Село се простире с леве и десне стране Лепенице под брдом Стражевица, а варошица с леве стране реке на око 110 м н.в. Кроз Б. пролази пут који повезује Крагујевац с моравским саобраћајницама код Лапова. Први пут се помиње у турском попису из 1476/78. Често је описивана у путописима из турског периода, првенствено као војно утврђење. У XVI в. се развија захваљујући трговини и помиње као „мало село" и „варошица" на Цариградском друму. Значајна по караван-сарају и мензулани, јер је била важна караванска станица. Ферманом из 1566. проглашена је султановим конаком. У то време стиче дербенџијски статус. Током аустро-турских ратова крајем XVII в. (битка код Б. 1688) знатно је пострадала, а после Велике сеобе 1690. скоро потпуно запустела. У периоду аустро-турских ратова и аустријске окупације Србије 17171739. била је више пута разарана. Знатније се насељава после Друге сеобе 1737. и, још више, после Првог и Другог српског устанка становништвом из околине Врања, Лесковца, Трна у Бугарској, Пећи, Новог Пазара, Сјенице, Алексинца, Зајечара, Ресаве, са Власине, из околних насеља. Указом кнеза Милана септембра 1872. проглашена је варошицом, која је одвојена од села 1904. У другој половини XIX в. и поготово у периоду између два светска рата привредно јача и развија се. Индустријализација и привредни развој били су узрок новог прилива становништва после II светског рата. У варошици је 1921. било 424 дома и 2.173 житеља. Према попису из 2002, у општини Б., с површином од 136 км² и 11 насеља, било је 13.223 становника, од тога 5.574 у самом насељу. Развија се као управно, привредно и просветно средиште. Спада у полифункционална насеља с развијеном пољопривредом и релативно развијеном индустријском, занатском, трговинском и саобраћајном делатношћу. У Б. сe налазе православна црква из 1858, основна школа, предшколска установа, средња машинско-трговинска школа, дом здравља и све општинске административне службе, као и фабрике грађевинског материјала (камен и производи од камена), производа од гуме, металних производа и трикотажа.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Бг 1876; Т. Радивојевић, „Лепеница", СЕЗ, 1911, XV; Ј. Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Баточина 1976; Д. Б. Милановић, Општина Баточина, Бг 2006.

Љубодраг П. Ристић; Србољуб Ђ. Стаменковић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)