БОЛИЦА, Маријан

БОЛИЦА, Маријан (Bolizza, Mariano), писац, правник, которски племић (Котор, друга половина XVI в. – ?, прва половина XVII в.). Студије права с докторатом завршио на универзитету у Падови, а потом радио као правни заступник у Котору. За потребе Венеције успешно обавио бројне дипломатске послове и решио млетачко-турске граничне спорове, захваљујући пријатељским везама с угледним Турцима и познавању локалних обичаја. Помогао обнављање курирске трасе за пренос млетачке поште, од Котора до Плава преко Куча, уместо дотадашње дуже и скупље, преко Херцеговине. За своје заслуге награђен титулом каваљера св. Марка. Године 1612. био је задужен да испита могућност за отварање нових курирских путева, па је у ту сврху пропутовао целу Црну Гору, део Херцеговине и северну Албанију, пределе који су чинили турску провинцију Скадарски санџак. Своја запажања изнео у полуслужбеном спису на италијанском језику, упућеном млетачком патрицију Мафију Микелију, под насловом Извештај о Скадарском санџакату и његов опис, који садржи пуно обавештење о градовима и местима, њиховим селима, о домовима и становницима, религији, обичајима, иметку и наоружању оних народа, и подробно о свему значајноме што се налази на ономе подручју (Венеција 1614). Спис садржи детаљан статистички преглед шест предела: Црне Горе, Бара, Улциња, Скадра, Подгорице и Плава, од којих је сваки подељен на регионе. За сваки регион дат је број села и кућа у селу, број људи који се могу дићи на оружје, имена њихових вођа, тј. племенских главара и врста наоружања. Б. је описао и територије под турском влашћу изван граница Скадарског санџака, од реке Бојане до Драча, Љеша и Крује, као и део которског залеђа, који је припадао Венецији. Поред прегледа утврђених места, путних праваца, привредних прилика, административног уређења, осврнуо се и на географске и природне одлике, а нарочито на хидрографију и биљни и животињски свет. Подаци о свакодневном животу, као нпр. о лову на укљеве у Скадарском језеру, и сликовити описи предела којима је прошао, попут Ријеке Црнојевића, Ловћена или долине Бојане, дају његовом делу посебну драж.

Татјана Катић

Поред података који је требало да буду од користи Млечанима, спис је садржао историјске реминисценције (о кнезу Ивану Црнојевићу, о краљу Урошу, краљу Милутину) и низ импресија о животу и људима које је сусретао. Уносио је и фолклорне елементе и наводио локална предања и легенде (о постанку Жабљака, Медуна и др.). Поред тога што је спис био дипломатски извештај, његова историјска, литерарна и културноисторијска вредност је и у ауторовом настојању да што шире представи „барски, улцињски, скадарски, подгорички и плавски крај".

Злата Бојовић

ДЕЛА: I. Zamputi, Relacione mbi gjendjen e Shqipërisë veriore dhe të mesme në shekullin XVII, I, Tirana 1963; Ч. Вуковић (прир.), С прага у свијет. Црногорски путописи, Тг 1976; Г. Брајковић, М. Милошевић (прир.), Проза барока, XVII и XVIII вијек, Тг 1978; R. Elsie, Early Albania, a Reader of Historical Texts 11th – 17th Centuries, Wiesbaden 2003.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Stieglitz, Ein Besuch auf Montenegro, Stuttgart–Tübingen 1841; Ш. Љубић, „Маријана Болице Которанина Опис Санџаката Скадарскога од године 1614", Старине, 1880, XII; Г. Станојевић, „Један непознати рукопис Маријана Болице о Црној Гори", ИГ, 1954, IV; И. Педерин, Путописи Маријана Болице и Стјепана Рајчевића, Сплит 1987; М. Пантић, Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века, Бг 1990; E. Borromeo, Voyageurs occidentaux dans l'empire ottoman 1600–1644, Paris 2007.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)