БОШЊАЧКИ ЈЕЗИК

БОШЊАЧКИ ЈЕЗИК, назив језика настао преименовањем српскохрватског језика на једном делу његове говорне територије као назив језика Бошњака (садашњи етноним: раније Муслимани, пре тога Срби или Хрвати мухамеданске вероисповести, пре тога „Турци", односно потурчењаци). Уведен је политичком одлуком у процесу нестајања СФР Југославије, а творбено изведен од назива за становнике Босне или муслимане из Босне (у Речнику матице српске: Бошњак – а. Босанац, б. заст. муслиман из Босне). Иако придев од именице Бошњак гласи бошњачки, савремени бошњачки политичари, а и лингвисти који спроводе њихову језичку политику, инсистирају на термину босански језик, изведен од именице Босна, што би значило да је и језик Срба у Босни босански, а не српски. То се у Републици Српској и Србији оправдано сматра неприхватљивим. Одбор за стандардизацију српског језика, који су 1997. основале САНУ, ЦАНУ, АНУ РС, Матица српска, СКЗ и све катедре за српски језик у Србији, Црној Гори и Републици Српској, одлуком бр. 1 образложио је граматичку и политичку неприхватљивост израза босански језик. Б. ј. спада у политичке, а не у историјске језике и готово се ничим у структури и саставу не разликује од српскохрватског језика, од којег је преименовањем настао, нити од српског језика, од којег је настао српскохрватски језик, односно од савременог српског књижевног језика. У првој половини XIX в., када дијалектологија није постојала, у неким радовима појединих страних представника словенске филологије назив босански језик погрешно се користио за српске говоре у Босни, а у време аустроугарске анексије Босне и Херцеговине анексионе власти покушале су да државном присилом уведу израз босански језик у просвету и културу, што је трајало још краће него та власт.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Брборић, О језичком расколу. Социолингвистички огледи, I, Бг – Н. Сад 2000; С језика на језик. Социолингвистички огледи, II, Бг – Н. Сад 2001; П. Пипер „Историјски језик и политички језици", Распеће језика српскога, Никшић 2005, 2; Српски језик у нормативном огледалу, Бг 2006; П. Пипер, „Српски у кругу словенских језика", КиЈ, 2007, 1; Српски између великих и малих језика, Бг 2010.

Предраг Пипер

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)