Прескочи до главног садржаја

БАНИЋ, Бранко

БАНИЋ, Бранко, фармаколог, токсиколог, универзитетски професор (Београд, 20. X 1931 Нови Сад, 17. III 2000). Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1958. Хабилитациони рад одбранио 1964, а 1978. докторирао на Мед. ф. у Новом Саду. Био асистент на Институту за фармакологију и токсикологију на Мед. ф. у Београду (19591964) и доцент на Мед. ф. у Нишу, где је био оснивач и управник Фармаколошког института (19641967). У Нови Сад прешао 1967, а 1971. постао управник Завода за фармакологију и токсикологију. У звање редовног професора на Мед. ф. у Новом Саду изабран 1984. Био шеф Катедре за фармакологију и токсикологију истог факултета, продекан за наставу и председник Савезне комисије за отрове. Учествовао у раду и развоју Фармаколошког института у Приштини и допринео формирању наставе на Технолошком факултету у Новом Саду (смер Фармацеутска технологија). Бавио се фармакокинетиком и клиничком фармакологијом, проучавао употребу лекова и фармакоепидемиологију. Објавио више научних и стручних радова из области аналгезије, фармакокинетике и утицаја јонизујућег зрачења на дејство лекова. Организовао први међународни симпозијум „Методе анализе употребе лекова", из којег је произишао истоимени методолошки приручник (излази и данас). Био председник Друштва фармаколога Југославије (19821985). Добитник је Плакете СЛД, Плакете Мед. ф. у Београду и Новом Саду.

ДЕЛА: и M. Medaković, „The effect of two phenylacetic acid derivates on the analgesic action of morphine in mice", J. Pharm. Pharmacol., 1963, 15 и V. Jakovljević, A. Radunović, „The effect of aluminium chloride upon the transition of drugs through the blood-brain barrier into the central nervous system", Eur. J. Drug. Metab. Pharmaciokinet., 1991, 16(3); и V. Jakovljević, M. Popović, A. Sabo, „Effect of the aluminium ion on hepatic elimination of quinine and quinidine", Eur. J. Drug. Metab. Pharmaciokinet., 1995, 20(3).

ЛИТЕРАТУРА: Познати српски лекари: биографски лексикон, Бг Торонто 2005.

Љиљана Гојковић-Букарица

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)