Прескочи до главног садржаја

БУЋИЋ, Миодраг

БУЋИЋ, Миодраг, специјалиста судске медицине, пуковник, универзитетски професор (Ужице, 24. III 1903 -- Београд, 21. VII 1992). На Медицинском факултету у Београду дипломирао (1929), завршио специјализацију из судске медицине (1936) и радио на Институту за судску медицину до 1941. Потом радио у Просектури Опште болнице у Шапцу до 1944, када је мобилисан и постављен за шефа Просектуре Главне војне болнице у Београду. Био је оснивач (1950) и први шеф Института за патологију и судску медицину ВМА, где је развио хистопатолошку дијагностику и основао токсиколошку лабораторију. На Универзитету је хабилитовао 1956. радом о примарном раку јетре. Следеће године се демобилисао у чину пуковника и напустио ВМА, када је изабран за редовног професора, шефа катедре и шефа Института за судску медицину Мед. ф. у Сарајеву. Аутор је Техничког приручника за просекторе (Бг 1948) и приручника Судско-медицинске обдукционе технике са подсетником основних токсиколошких анализа (Сар. 1965). Од 1947. био је члан Међународне академије за судску и социјалну медицину и Удружења за судску медицину и криминологију Француске.

ДЕЛА: „Хистопатолошка дијагноза у рукама клиничара", МГ, 1951, 5, 4; „Малигни тумори плућа на обдукционом столу", САЦЛ, 1952, 80; „Цитодијагностика карцинома плућа", МП, 1953, 6; „Мултицентричан хепатоцелуларни карцином", САЦЛ, 1956, 84; „Аспирација крви као узрок насилне смрти", МА, 1966, 20, 4; „Le problème de l'avortement dans la régulation des naissances en Yougoslavie", Annales de médecine légale, criminologie, police scientifique et toxicologie, 1967, 47.

ИЗВОР: Архив Наставно-научног већа ВМА.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Миленковић, „Седамдесет година патологије и судске медицине и сто тридесет година рада просектуре у Војном санитету", ВП, 1992, 49, 5; Познати српски лекари: биографски лексикон, Бг--Торонто 2005.

М. Игњатовић