Прескочи до главног садржаја

БОЖОВИЋ, Борислав

001_II_Borislav-Bozovic.jpgБОЖОВИЋ, Борислав, интерниста, универзитетски професор, генерал (Стијена Пиперска код Подгорице, 9. IV 1913 Београд, 11. XII 1987). Након дипломирања 1938. на Медицинском факултету у Београду, почео да ради као асистент на III интерној клиници. Учесник НОР-а од 1941. као референт Санитета I пролетерске бригаде, руководилац санитета главних штабова Црне Горе, Хрватске и Србије, као и базе у Барију, те заменик начелника Санитета НОВ Југославије. На Конгресу партизанских лекара 1942. реферисао о хигијенско-епидемиолошкој служби у војсци. У Болници у Фочи, уз Г. Николиша и друге, допринео да се 172 промрзла борца I пролетерске бригаде („Игманци") лече ампутацијама. После рата, иако генерал-мајор Санитетске службе, вратио се на Клинику и почео опет да ради као асистент. Био и лични лекар Јосипа Броза Тита, директор Интерне Б клинике, шеф Катедре интерне медицине и декан Мед. ф. у Београду (19671972). Основао је (1971) и био главни уредник (19711982) научног часописа Медицинска истраживања. Био је члан Савета и Скупштине Универзитета у Београду, председник Савезног Савета за медицинске науке у Савезном савету за координацију научних делатности Југославије, доживотни члан Савета Универзитета Уједињених нација (једини професор из Југославије), потпредседник СЛД, секретар СЛДЈ. Бавио се ендокринологијом (нарочито дијабетесом, гушавошћу, хипогонадизмом; основао Одељење за ендокринологију), пулмологијом, алергоимунологијом, канцерологијом (сматрао да алергијске манифестације могу модификовати раст малигног тумора, а да зависе од извесних ендокриних дисфункција). Председник Одбора САНУ за алергологију и клиничку имунологију. Аутор монографије Примарни рак плућа (Бг 1951), првих уџбеника ендокринологије Клиничка ендокринологија (БгЗг 1962) и Ендокринологија (БгЗг 1974) и стручно-научних радова. Дописни члан САНУ постао 1965, а редовни 1974. Био и секретар Одељења медицинских наука и члан Председништва САНУ (19811987). Члан ЦАНУ. Добитник Октобарске награде за науку Београда, Награде Црне Горе „13. јул" и Награде АВНОЈ-а (1974). Носилац Партизанске споменице 1941. и бројних највиших ратних и мирнодопских одликовања.

ДЕЛА: „L'influence de certaines hormones sur les manifestations allergiques", Acta allergologica, 1959, XIV, 19; „Хормони и алергија. Хипогонадизам и алергијске манифестације", у: Споменица у част новоизабраних чланова САНУ, Бг 1967.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Ракић, „Борислав Божовић (19131987)", Годишњак САНУ зa 1987, 1988, XCIV; В. Кањух, С. Ђорђевић, „Академик проф. др Борислав Божовић (9. IV 1913. 11. XII 1987)", Архив за историју здравствене културе Србије, 1989, 18, 12; М. Савићевић (ур.), Професори Медицинског факултета у Београду од оснивања до педесетих година XX века, Бг 2003.

Владимир Кањух

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)