БЕРКАСОВО

БЕРКАСОВО, село на западној периферији Фрушке горе у непосредној близини Шида (општинско средиште). Изграђено у долини Шидине, на месту где овај поток напушта Фрушку гору и прелази у лесну зараван. Кроз село пролази пут Илок–Шид, а на западној периферији села с њим се спаја пут из правца Шаренграда, који је прекинут државном границом према Хрватској. Б. је старо насеље које се помиње још у XIII в. У XV в. било је град с тврђавом, у којој су столовали деспоти Бранковићи. Порушена је доласком Турака у панонску низију, а трагови се још познају у северном делу насеља. Савремено село помиње се од 1733. Близина града није битније утицала на трансформацију Б. Од околних села разликује се једино по већем броју нових кућа и већем уделу непољопривредног становништва. Село чине две улице изграђене дуж потока, а у њему се налазе две цркве, школа и задружни дом. Године 2002. овде је живело 1.228 становника, од којих 68,5% Срба.

Слободан Ћурчић

У Б. постоје остаци античког насеља и некрополе. На пољу Ашман случајно су нађена два позлаћена и полудрагим камењем украшена касноантичка шлема са почетка IV в. Након овог изузетног налаза уследила су мања археолошка ископавања – пронађени су делови сребрног појаса и неколико коњских жвала, а рекогносцирањем околног терена регистровани су касноантичко несеље (вила?) и гробови. На једном шлему је натпис „vicit Liciniana", што указује на високог официра лојалног Лицинију. Вероватни разлог за склањање овог депоа је сукоб Лицинија и Константина Великог код Цибала 314. На другом шлему пунктирањем је исписано име власника и радионице.

Александар Јовановић

У Б. се налази православна црква Св. Петра и Павла, саграђена вероватно 1775. Припада типу једнобродних цркава с полукружном апсидом, а на западној страни накнадно је дозидан висок звоник. Вишеспратни иконостас у цркви осликан је 1787. Зидно сликарство у цркви извео је Павле Чортановић 1862. Иконе за Митрополитски и Богородичин трон израдио је Светозар Поповић 1910. Црква је увршћена у ред споменика културе од великог значаја.

Дејан Црнчевић

У епици се помиње и као Беркосово, а старо име је Деспотовац. Иако је у средњем веку био утврђени град, песме га помињу с атрибуцијом мјесто/место, славно/красно/мало мјесто. Једини епски контекст у којем се јавља Б. јесте смрт последњег српског деспота Јована (Смрт Јова Деспотовића, Вук II, 91; Смрт деспота Јована, САНУ II, 88, 89; Мајка Анђелија и деспот Јован, САНУ II, 87), али се песме не слажу око именовања његовог боравишта: у Вук II, 91 то је Купиново, а у варијантама из САНУ II (87, 88, 89) помиње се Б. У Вуковој песми мајка Анђелија – историјска деспотица, мајка Ангелина – живи у Б.

Мирјана Детелић

ЛИТЕРАТУРА: А. Дероко, Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Бг 1950; M. Манојловић Маријански, Касноримски шлемови из Беркасова, Н. Сад 1964; М. Марковић, Географско-историјски именик насеља Војводине, Н. Сад 1966; S. Klumbach (ed.), Spätrömische Gardenhelme, München 1973; Ђ. Даничић, Рјечник из књижевних старина српских, 1, Бг 1975; Р. Ђурчић, Општина Шид, Н. Сад 1984; М. Лесек, Уметничка баштина у Срему, I, Н. Сад 2000; С. Ћурчић, Насеља Срема – географске карактеристике, Н. Сад 2000; М. Детелић, Епски градови, Бг 2007.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)