БОГДАНОВИЋ, Симеон Синиша

БОГДАНОВИЋ, Симеон Синиша, пуковник, писац (Воркапић, Банија, 14. II 1833 – Загреб, 29. X 1909). Потицао је из свештеничке породице, од оца Матеје, проте у Топуском. После завршене гимназије ступио у граничарску војску. Први чин стекао у Топуској (Врановској) компанији 1. банске регименте, у којој је 1848. почео као каплар и кадет и одмах учествовао у рату против Мађара. Чин лајтнанта (поручника) стекао је децембра 1854. Године 1863. прекомандован је у 78. пешадијску регименту, у којој је септембра 1864. унапређен у чин оберлајтнанта. Маја 1866. прешао је у 2. банску регименту, из које је 1871. преведен у 18. пешадијску регименту. У њој је новембра 1872. постао капетан. Племићку титулу стекао је априла 1880, а новембра 1882. чин мајора у 78. пешадијској регименти, у којој је остао до краја служења у војсци. У чин обрстлајтнанта (потпуковника) аванзовао је новембра 1888, а маја 1891. у чин пуковника (обрста). У том звању је и пензионисан септембра 1892. Као пензионер, све до смрти, живео је у Загребу. Већ у младости био је активан у кругу родољубивих официра, Срба и Хрвата, у Банској крајини. Своје интелектуалне видике проширио је у току службовања по гарнизонима у Чешкој, Бечу, Линцу и Осијеку па се, поред војне службе, заинтересовао и за историју свог народа. Скупљао је народне умотворине а посебно народне пословице. Једну збирку пословица, прикупљених у области Баније, уступио је Вуку Караџићу, с којим је све до краја његовог живота 1864. одржавао пријатељске везе. Године 1861. Б. је био један од главних организатора свечаног, тријумфалног дочека Вука у Топуском; организовао је свечану бакљаду у његову част уз велико учешће војске и грађанства. Бавио се националном историјом и културом. Написао је и неколико путописних црта и приповедака, објављујући их у ЛМС и листу Србобран. Његов необјављени „опсежни спис о српској историји" нестао је у току II светског рата.

ДЕЛА: Војена снага Турске, Србије и Црне Горе, Н. Сад 1872; Ратови Стевана Немање са Византинцима и Дубровчанима, Зг 1894; Тамо амо да с'опоравимо. Путничко ћеретање, Зг 1894; Каква се даје душевна храна нашој средњошколској младежи, Зг 1896; Одговор Римској пропаганди на њен „Балкан јединству и братској слози, издао уз судјеловање многих пријатеља сједињених цркава Др Александар Брешћански, Свеска I", Зг 1896; Успомене на Ватикански сабор 1869-70. год. Приликом папине енциклике: Satis cognitum уједно и одговор на пропагандни Балкан, Св II, Зг 1897; Мир Божји – Христос се роди. Истините приповијетке из народног живота Срба из Горње крајине, Зг 1899; Нешто о „хрватском државном праву". На основу историје и меморијала Томе Архиђакона, Зг 1900.

ИЗВОР: РОМС.

ЛИТЕРАТУРА: В. Новак, Вук и Хрвати, Бг 1967; М. Радека, Горња Крајина, Зг 1975.

Славко Гавриловић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)