БАЛЗАРЕНО, Драгош

БАЛЗАРЕНО, Драгош, архитекта (Београд, 22. VII 1926). Дипломирао 1955. на београдском Архитектонском факултету. Усавршавао се у Атини, где је 1966. стекао диплому за унапређење организације и планирања здравствених организација, те у Лондону, где је 1977. завршио Курс за пројектантске менаџере. Пројектантску каријеру започео у пројектној организацији „Авала" (1955−1956). Након боравка у Бриселу (1957−1958) вратио се у Београд и радио у Заводу за изградњу града. Његова архитектонска делатност везана је пре свега за здравствене објекте. У Београду је пројектовао Дом здравља на Врачару (1971−1972), оперативни блок у Очној клиници (1973), Хируршки блок у оквиру Градског клиничког центра у Батутовој улици (1973), Дом здравља у Земуну (1975), реконструкцију Очне клинике Медицинског факултета (1982), доградњу и адаптацију акушерско-гинеколошке клинике (1986), као и Поликлинику интерне клинике Мед. ф. у Приштини (1986), Клинички центар Боткин у Москви (1990) и др. Реализовао је и стамбене објекте у Улици мајке Јевросиме 2 (1957), стамбену кулу с робном кућом „Београд" на Новом Београду (1961−1963), робну кућу „Србијатекс" на Теразијама (1976−1977), стамбени блок у Сомбору (1965) и др. Његов архитектонски рукопис је прецизан, јасан, без много детаља, а композиција стабилна, основе детаљно разрађене. Све то одговара садржају здравствених објеката где је све подређено функцији. Његово најзначајније остварено дело је Клинички центар Мед. ф. у Београду (1970−1986), који је пројектовао у сарадњи са Владетом Стојаковићем.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Стојановић, У. Мартиновић, Београд 1945–1975. Урбанизам, архитектура, Бг 1978.

Дијана Милашиновић-Марић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)