Прескочи до главног садржаја

БРЗАК (КОНСТАНТИНОВИЋ), хаџи Никола

БРЗАК (КОНСТАНТИНОВИЋ), хаџи Никола, трговац (Опула, Грчка, XVIII в. Гургусовачка Кула код Књажевца, 1844). Отац Константин, пореклом Цинцарин, избегао с децом Николом и Димитријем 1805. у Београд и 1807. у Земун. Димитрије се бавио трговином у Земуну, а Никола у Београду (18071813). По пропасти Првог српског устанка Б. је отишао на хаџилук у Палестину и Јерусалим (18131815). У ослобођени Београд вратио се 1815. и настанио као угледни представник болтаџијског еснафа. Као способан и угледан београдски трговац ступио и у државну службу (18151820). Преко њега су књаз Милош, Попечитељство финансија и Митрополија београдска давали веће суме новца под интерес, уз завидну годишњу камату. Трговао је разном робом одлазећи у Цариград, на вашаре у Беч и Пешту, препродавао колонијалну робу (извозувоз), куповао и тајно преносио муницију, шпијунирао кретање Турака, куповао кућу за књаза у Београду, нудио му на откуп Карађорђеву сабљу, извозио брашно у Видин. На предлог Лазе Теодоровића изабран за београдског басрђан-башу (18311833), био члaн Правителственог суда (18341836) и полиције (18361837), мајор и вицеасесор (18381839) и поново члан суда Окружија београдског (18401842). Као присталица Обреновића, доласком на власт књаза Александра Карађорђевића био је пензионисан, ухапшен и затворен (1844) у Гургусовачку Кулу код Књажевца.

ИЗВОРИ: Група аутора, Грађа из земунских архива за историју Првог српског устанка, I (18041808), Бг 1955; Збирка Мите Петровића, IV (регистар), Бг 1981; Љ. А. Поповић, Шематизам Кнежевине Србије 18391851, Бг 1999.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Вујић, Путешествије по Сербији, I, Бг 1901; Д. Ј. Поповић, О Цинцарима, Бг 1937; Б. Перуничић, Београдски суд 18191839, Бг 1964; Ј. Милић Грчић, Књажеска канцеларија 18151839, Бг 1967; М. Јовановић Стоимировић, Силуете старог Београда, I, Бг 1971; В. Крестић, Н. Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића 18241825, Бг 1973.

Ђорђе Перић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)