БАЈАЛИЋ, Адам

БАЈАЛИЋ, Адам, генерал, подмаршал (Сегедин, 1734 – Карловац, 5. VI 1800). Војничку каријеру започео 1750. као кадет у пешадијској регименти надвојводе Фердинанда. Похађао Војну академију у Бечком Новом Месту. Био је синдик (правник) у Крижевачкој граничарској регименти (1758). Потом је, као потпоручник, учествовао у седмогодишњем рату. Чин лајтнанта (поручника) стекао 1759, оберлајтнанта годину дана касније, а капетан-лајтнанта 1768. Капетан постао 1773, а мајор фебруара 1778. Исте године истакао се у рату за баварско наслеђе нападом на Дитерзбах. Из Крижевачке премештен је у Слуњску граничарску регименту у којој је новембра 1783. добио чин обрстлајтнанта (потпуковника). У рату против Турака 1788–1791. истакао се код Дермољева и Велике Кладуше кад је у бекство натерао одред бега Беширевића од 6.000 Турака. Почетком марта 1789. унапређен је у чин обрста (пуковника), а почетком 1794. у чин генерал-мајора. Истакао се и у ратовима против Француза, кад је командовао одредом граничара из Вараждинског генералата у оквиру корпуса царског генерала Вурмзера, посебно у борбама код Манхајма. Поткрај септембра 1795. одбио је све нападе Француза на Хандшухајм, због чега је исте године одликован орденом Марије Терезије и стекао војно племство. У току 1796–1797. учествовао је у првом и четвртом покушају деблокирања тврђаве Мантова у северној Италији а потом је, приликом повлачења аустријске војске у долину Драве, штитећи повлачење артиљерије, код места Рабеља био опкољен и после жестоке борбе морао да се преда. Високи чин аустријског фелдмаршал-лајтнанта добио је 1. III 1797. и у том звању био пензионисан 1798.

ИЗВОРИ: А. Ђукић, Срби пуковници и генерали, РОМС, М.8226; И. Кефер, М. Веселиновић-Шулц, Јужнословенски народи у мађарској периодици 1780–1800, II, Н. Сад 1998.

ЛИТЕРАТУРА: С. Шумарски, „Сербски војници у француској војни 1792–1801", ЛМС, 1846, 72

Славко Гавриловић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)