БАЈАЗИТ I

БАЈАЗИТ I, турски султан (?, 1357 – ?, 1403), владао 1389–1402. У бици на Косову 28. VI 1389. заменио је свог оца Мурата I и довео битку до краја. После кратког задржавања на бојном пољу пошао у малоазијске области да осигура своју власт и угуши побуне туркменских вазала. До средине 1390. потчинио је Лазареве наследнике. Стефан Лазаревић је морао предводити одред помоћне војске и предати сестру Оливеру у Бајазитов харем. Већ 1392. потчињен је и Вук Бранковић који је међу српском господом заузео Лазарево место. Под врховну власт Османлија дошла је и територија Балшића. Део Бугарског царства с престоницом у Трнову освојен је у лето 1393. Још раније су се преко Србије залетали турски одреди на територију Угарске и Влашке. После већих окршаја 1394. Б. је претрпео пораз у бици на Ровинама 17. V 1395. После погибије краља Марка у тој бици освојио је Македонију. Угарски краљ Жигмунд почео је припреме за велики поход европских витезова, који се завршио тешким хришћанским поразом у бици код Никопоља. Тада је пало и Видинско бугарско царство (септембар 1396), а од 1394. под опсадом је непрекидно био Цариград. У зиму 1393/94. Б. је окупио вазале у Серу с првобитном намером да их побије. Део се није одазвао, а део одметнуо. Власт је тада проширио на Тесалију, а после победе код Никопоља освојио је територију и уклонио Вука Бранковића. Трвења и сукоби с локалним династијама у Малој Азији и дипломатске активности Византинаца дигле су против Б. монголског освајача Тимурленка (Тамерлан) који га је у бици код Ангоре 28. VII 1402. победио и заробио. Уследиле су борбе међу наследницима и губитак знатног дела тековина Б.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Иналџик, Османско царство: класично доба (1300–1600), Бг 2003.

Сима Ћирковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)