Прескочи до главног садржаја

БАКОТИЋ, Лујо

БАКОТИЋ, Лујо, политичар, дипломата, преводилац (Сењ, 21. XI 1867 Београд 31. III 1941). Право завршио у Бечу и Грацу, где је и докторирао 1892. Адвокатуром се бавио у Сињу, Шибенику и Задру, а од 1908. био је посланик Српске странке у Далматинском сабору у Задру. Почетком Првог балканског рата био је један од организатора подршке балканским савезницима, због чега је прогоњен, а адвокатура му укинута. Прешавши у Србију, Српска влада га је јануара 1913. именовала за члана Комисије за израду конкордата између Краљевине Србије и Ватикана, који је потписан 1914. У I светском рату радио је као војни цензор у Нишу, а затим као секретар посланства у Паризу и специјални делегат у Риму (19171920). Потом је постављен на место посланика Краљевине СХС у Ватикану. Од 1923. био је помоћник министра иностраних послова. Аутор је „Пројекта решења Министарског савета о провизорном уређењу државе Срба, Хрвата и Словенаца пре образовања Уставотворне скупштине". Заступао је неколико пута Краљевину СХС на међународном суду у Хагу. Oбразован, зналац латинског и других језика, био је обдарен дипломата, користан за интересе Краљевине. Посебно је од значаја његова активност у Ватикану. Од 1926. био је члан масонске ложе „Доситеј Обрадовић", а касније члан Велике ложе „Југославија". У Споменици Дра Валтазара Богишића о тридесетогодишњици његове смрти (Дубр. 1938) објављена је његова библиографија Валтазара Богишића и предавање о њему. Приликом бомбардовања Београда 1941. страдало му је више необјављених рукописа, као и грађа за речник српскохрватског књижевног језика.

Светлана Мирчов

Радови које је објавио откривају неколико области његових интересовања и могу се разврстати у правнополитичке студије (Смртна казна, Бг 1911), књижевнокритичке текстове, лексикографски и преводилачки рад. Писао је о В. Илићу Млађем, Дими Сину, Т. Маретићу, Б. Лазаревићу, А. Трумбићу, С. Радићу, о Вуковом и Даничићевом преводу Библије. Посебну групу чине студије о Србима у Далмацији: осим споменице о Богишићу, објавио је и La Question de la Dalmatie (псеудоним Dalmaticus, Genève 1918), монографију Срби у Далмацији од пада Млетачке републике до уједињења (Бг 1938). Сачинио је Речник српско-хрватског књижевног језика (Бг 1936). Преводио је с латинског (Јустинијан) и италијанског (Г. Политео; пословице), а превео је и Свето писмо Старога и Новог завета (Бг 1933).

Драгана Вукићевић

ДЕЛО: Per l' italianità in Dalmazia: appunti polemici di Dalmaticus, Zara /Задар/ 1910.

ЛИТЕРАТУРА: М. Анђелковић, „Превод Св. писма Новог завета", ВСЦ, 1930, 1112; М. Ж. Живановић, Дубровник у борби за уједињење: 19081918, Бг 1962; М. Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Бг 1973; З. Ненезић, Масони у Југославији (17641980), Бг 1984; И. Андрић, Дипломатски списи, Бг 1992; С. Божић, Политичка мисао Срба у Далмацији: Српски лист/глас 18801904, Бг 2001.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)