БОЖОВИЋ, Милан

БОЖОВИЋ, Милан, сликар (Стијена Пиперска код Подгорице, 12. IV 1909 – Београд, 25. XI 1991). По завршетку Уметничке школе у Београду (1930), као стипендиста студирао на „École des Beaux-Arts" у Паризу (1933–1938) и излагао с групом југословенских сликара (Узелцем, Милуновићем, Аралицом и др.). По повратку у Београд сликао пределе, портрете и мртве природе и излагао на традиционалним „пролећним" и „јесењим" изложбама. После ослобођења неко време живео на Цетињу, где је с групом уметника радио у Атељеу Министарства просвете Црне Горе. Израдио прву поштанску марку за ослобођену Црну Гору, нацрте за листове Наша борба и Омладински покрет и дизајн за први „социјални динар" (са А. Лукателијем). Био је председник Удружења ликовних умјетника Црне Горе и члан иницијативног одбора за формирање Савеза ликовних уметника Југославије. У Београд прешао 1947. и у њему остао до краја живота. Самостално излагао у Београду (1938, 1939, 1954, 1957) и Подгорици (1955, 1956, 1960, 1986), а учествовао и на колективним изложбама у земљи и иностранству (Париз 1932, Рим 1972, Париз 1973, Александрија 1979, Москва 1981). На његово сликарство највише је утицао Сезанов конструктивизам. Инспиришући се амбијентом родног краја, његовим људима и пределима, остао је веран облику поетског реализма, прожетог духом експресионизма. Његове најпознатије слике су: Бар, Будва, Засједа, Маслине, Мостар, Мотив из Подгорице, Мотив из Црне Горе, Ноћни логор, Родос, Портрет старца, Подгорица, Скупљање сијена, Стари рибар из Пераста. Добитник је више награда и признања, међу којима Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима и Плакете Савеза уметника Југославије.

ЛИТЕРАТУРА: М. Поповић, „Изложба Милана Божовића", Стварање, Тг, 1954, 3; Н. Ристић, „Нова ликовна остварења Милана Божовића", Стварање, 1957, 12; Ђ. Д. Пејовић, Просвјетни и културни рад у Црној Гори 1918–1941, Цт 1982; С. Живковић, Уметничка школа у Београду 1919–1939, Бг 1987.

Јелена Васиљевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)