БОРЕЛИ, Федор

БОРЕЛИ, Федор, електроинжењер, универзитетски професор (Задар, 30. IX 1923). Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду 1949, када се запослио у Институту „Борис Кидрич" у Винчи. Магистрирао (1958) на Физичком одељењу Универзитета Висконсин (САД), а докторирао на Природно-математичком факултету у Београду 1960. с тезом „Одређивање С- и П- функције 'јачине везе' брзим неутронима енергије од 60 – 360кеВ". Исте године изабран за доцента на ЕТФ за област нуклеарна физика. Предавао и на Универзитету државе Тексас у Остину (1965–1969) и Техничком факултету у Подгорици (1973–1981). На ЕТФ изабран за редовног професора 1974, од када руководи последипломском наставом. На његову иницијативу основан је мултидисциплинаран смер Примењена физика. Основна област његовог научног рада је нуклеарна физика, а посебно се интересовао за ниже енергетске нуклеарне реакције на лаким језгрима (и B. Lalović, „Neutrons produced in the Bombardment of Beryllium by Deuterons", Nature, 1955, 176, 4491); конструкцију разних типова детектора (и Б. Гримеланд, „Energy measurements with a plastic scintillator", II Nuovo Cimento, X, 1955; и Р. Илић, „Конструкција домаћег џепног γ дозиметра за x–зрачење", Техника, 1965, 8; коаутор, „Characteristics of Large Area Silicon Surface Barrier Detectors" Thin Solid Films, 1997, 296); примену изотопа и зрачења у разним областима науке и технике. Руководио је пројектом „Испитивање промене ефикасности заштите радиоактивног громобрана са уграђеним алфа, бета или гама извором усвојених активности, у односу на класичан Франклинов громобран", који се реализовао у сарадњи с Техничким универзитетом у Дрездену (Немачка). На основу резултата овог пројекта на XV међународној громобранској конференцији у Упсали 1979. донет је закључак да се радиоактивни громобрани више не примењују, јер уградња радиоактивног извора у Франклинов громобран нема додатног утицаја на побољшање заштите од муње.

Гордана Пантелић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)