БИЈЕНАЛЕ МИЛЕНЕ ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ

БИЈЕНАЛЕ МИЛЕНЕ ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ, смотра савременог ликовног и примењеног стваралаштва, основана 1962. На иницијативу Управног одбора Галерије „Милене Павловић Барили" у Пожаревцу формирана је као уметничка манифестација под називом Бијенале југословенских сликара „Сан и машта". Прво Бијенале окупило је и јавности представило водеће сликаре послератне генерације југословенских стваралаца проседеа утемељеног у надреалном, зачудном и фантастичном. Године 1962. установљена је откупна награда за дела која су идејно и ликовно блиска поетици Милене Павловић Барили. Иако није успела да одржи континуитет, манифестација „Сан и машта" антиципирала је и инспирисала покретање Бијенала „У светлости Милене". Нови Статут о оснивању и организацији манифестације донет је 1983, а садашњи назив „У светлости Милене" Бијенале је добило 1985, настављајући традицију афирмисања савремених аутора и дела фантастичног жанра, који доприносе бољем разумевању уметности Милене Павловић Барили. Иако је тематика изложби Бијенала сваки пут била другачија (Савремена ликовна уметност и фотографија, 1985; Енигма портрета, 1987; Милениним трагом, 1989), а концепције селектора и медијска опредељеност учесника различити, трајно обележје те манифестације јесу дела која у свом подтексту носе експлицитне или имплицитне рефлексије на стваралаштво Милене Павловић Барили. Године 1991. Бијенале је отказано због политичких догађаја и распада СФРЈ. Учешће страних уметника на Бијеналу током последње деценије дало је тој манифестацији међународни карактер.

ЛИТЕРАТУРА: У светлости Милене (каталози), Пожаревац 1983–1989; Ј. Милојковић, „Предговор", у: 9. бијенале „У светлости Милене", Пожаревац 2003; Р. Милинковић, „Кључ живота", у: 11. међународни бијенале „У светлости Милене", Пожаревац 2007.

Весна Круљац

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)