БЛЕЧИЋ, Вилотије

БЛЕЧИЋ, Вилотије, ботаничар, универзитетски професор (Сељани код Плужина, 17. VII 1911 – Београд, 7. X 1981). Студије на биолошкој групи Филозофског факултета завршио 1940, а наставни и научни рад започeo 1941. као асистент за ботанику на ФФ у Београду. Изабран за редовног професора (1970) на предмету Систематика и филогенија виших биљака. У Институту за ботанику ПМФ у Београду радио до краја своје наставне каријере. Докторирао 1955. У периоду 1958–1971. био је управник Института за ботанику и ботаничке баште Универзитета у Београду. Дописни члан ЦАНУ од 1961, редовни од 1970. Већ као студент проналази интересантне и ретке биљке, од којих је најзначаније откриће нове врсте Edraianthus glisicii Černjavski & Soška, 1937. из кањона Таре. Интензивна флористичка истраживања наставља све до 50-их година XX в. када почиње да се бави савременим фитоценолошким истраживањима вегетације Црне Горе и Србије. Резултате својих истраживања објавио је у 56 радова, од којих неки као пионирске монографске студије и данас представљају основу савременим вегетацијским истраживањима централног дела Балканског полуострва. Најзначајнији резултати његових флористичких и таксономских истраживања су објављени у радовима: Прилог познавању флоре северне Црне Горе (1953), Европске врсте рода Amphoricarpos Vis. (1967), Кратак прилог флори Југославије (1968), О таксономији и хорологији рода Edraianthus секције Uniflori (1969), Познавање балканских таксона рода Lonicera L. ser. Alpigenae Rehd. (1974), као и у посебним прилозима у едицијама Флора СР Србије, Аналитичка флора Југославије и Каталог флоре Југославије. Током рада на истраживању флоре открио је и описао врсте и подврсте: Daphne malyana Blečić, Amphoricarpus autariatus Blečić & Mayer, Edraianthus wettsteinii Halcscy & Baldacci subsp. lovcenicus Mayer & Blečić и Lonicera formanekiana Halcscy subsp. hectoderma Blečić & Mayer, као и нови род Ulipana Blečić & Mayer, са врстом Ulipana doerfleri (Wettst.) Blečić & Mayer. Започео је и прва фитоценолошка истраживања вегетације Црне Горе, која је касније проширио и на територију Србије. Најзначајнији радови из вегетације су му: Шуме молике у Црној Гори (1957), Прилог познавању вегетације планине Бјеласице (1960), Прилог познавању смрчевих шума из црногорских Проклетија (1964), Ниске шуме и шикаре бјелограбића у Црној Гори (1967) и Продромус биљних заједница Црне Горе (1976). Био је регионални саветник за Југославију у научном одбору капиталног дела Флора Европе. Много година радио је на картирању вегетације Црне Горе у оквиру савезног пројекта Вегетацијска карта Југославије. Дао је и вредан допринос заштити природе Србије и Црне Горе. Неколико новоoписаних врста биљака именовано је у његову част: Wulfenia blecicii Lakušić, Aquilegia blecicii Podobnik и Hieracium blecicii Niketić.

ДЕЛА: „Шумска вегетација и вегетација стена и точила реке Пиве", ГПМ, 1958, 11; „Муникове шуме северних Проклетија", Гласник Ботаничког завода и баште УБ, 1959, 1 (1); „Beitrag zur Kenntniss der Fichtenwälder aus montenegrinischen Prokletija", Гласник Ботаничког завода и баште УБ, 1961 (1964), 1 (3).

ЛИТЕРАТУРА: Р. Лакушић, В. Пулевић, „Академик Вилотије Блечић (1911–1981)", Гласник Републичког завода заштите природе – Природњачког музеја Титоград, 1982, 15; В. Пулевић, „Вилотије Блечић", у: Ботаничари и Црна Гора, Пг 2006.

Дмитар Лакушић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)