БЕШЕНОВО

БЕШЕНОВО, село у општини Сремска Митровица, на јужној подгорини Фрушке горе. Општински центар удаљен је 19 км. Јужно од села пролази локални пут, који повезује Сремску Митровицу и Руму с неколико фрушкогорских села и великим плантажама воћа и винове лозе. Од њега се код Б. одваја пут ка Беочину. Први помен о селу је из 1253. То је типично село знатно удаљено од околних гравитационих центара (Сремска Митровица и Рума), које је претрпело минималне трансформације. Чине га дуга улица, изграђена изнад долине фрушкогорског потока Праваља, и две кратке попречне улице. У средини дуже улице налазе се црква, школа и задружни дом. Село је 2002. имало 965 становника, од којих 97,9% Срба. Северно од села налази се језеро формирано у напуштеној јами каменолома.

Слободан Ћурчић

У селу се налази истоимени манастир, с храмом Св. Арханђела. Не зна се када је основан, а живописан је 1467. У периоду 1628–1671. његови монаси су четири пута скупљали прилоге по Русији. Избегавши из манастира Витовнице код Пожаревца, који је страдао од Турака, пребегли калуђери су у Б. понели са собом највеће црквене драгоцености. Међу њима је било и Бешеновско јеванђеље из XVI в., украшено минијатурама, са златним оковом, које је израдио Кондо Вук 1557 (данас у Музеју СПЦ у Београду). Трпезарија и ћелије обновљени су 1656, а 1783. Козма Коларић живописао је иконостас и капелу Кирика и Јулите, где су се чувале њихове мошти. Икону са Св. Кириком и Јулитом манастиру је 1766. даровао сликар Димитрије Бачевић. Скроман једнобродни храм имао је тространу олтарску и правоугаоне певничке апсиде, осмострано кубе и звоник над притвором. Нов иконостас 1909. осликао је Стеван Алексић. У II светском рату потпуно су га уништили усташе и Немци, који су га бомбардовали када су у њега ушли партизани. Материјал с рушевина развучен је после рата. У току су испитивања темељних зидова и припреме за обнову.

Радомир Милошевић

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари срски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: О. Милановић Јовић, П. Момировић, Фрушкогорски манастири, Н. Сад 1975; В. Матић, Архитектура фрушкогорских манастира, касносредњовековне црквене грађевине, Н. Сад 1984; С. Ћурчић, Ј. Ђуричић, В. Марјановић, Општина Сремска Митровица, Н. Сад 2002; С. Ћурчић, Насеља Срема – географске карактеристике, Н. Сад 2004.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)