БУДИСАВЉЕВИЋ, Јулије (Јулиус)

БУДИСАВЉЕВИЋ, Јулије (Јулиус), хирург, универзитетски професор (Славонска Пожега, 2. III 1882 -- Инзбрук, Аустрија, 5. V 1981). Син Будисава Будисављевића Приједорског. Завршио медицину 1907. у Инзбруку. Као волонтер остао на хируршкој клиници професора Х. Шлофера, а 1911. је примљен за асистента професора Х. Хаберера. На позив Српског Црвеног крста дошао је јула 1913. у Београд са хируршком екипом која је радила у VIII и XXIV резервној болници (у згради тадашње Војне академије). У то време на лечењу у Београду је било око 10.000 рањеника. Непосредно после београдског ратног искуства Б. је изнео искуства у предавању у Инзбруку 1913, а 1914. штампао их је у Лијечничком вјеснику. За време I светског рата био је хирург на Источном фронту, а после рата, не желећи да прими аустријско држављанство, морао је да напусти клинику. На новооснованом Медицинском факултету у Загребу изабран је 1919. за редовног професора, а 1921. формирао је и хируршку клинику, коју је модерно организовао, увео нове оперативне методе, формирао центар за усавршавање хирурга, анестезиолошко и друга специјализована одељења. Посебно се бавио тиреоидном и абдоминалном хирургијом (ехинокока и пептичног улкуса). Био је редовни члан Земаљског здравственог већа од 1920, потпредседник Збора лијечника Хрватске и председник његове Хируршке секције од 1925, а декан Мед. ф. у Загребу 1927/28. Пензионисан је из политичких разлога 1944, али је после рата враћен у службу на истој клиници, где је радио до 1952. Организовао је Други (Загреб, 1921) и Четврти (Сплит, 1930) југословенски састанак за оперативну медицину, а председавао је Десетим конгресом хирурга Југославије (Београд 1958). Активно је учествовао, 1948. у Београду, на Конференцији хирурга ЈА („Искуства у репараторној хирургији"). За почасног доктора Загребачког свеучилишта именован је 1968. Био је члан Француске хируршке академије, Југословенског, Бугарског, Чехословачког, Немачког и Аустријског хируршког друштва, Интернационалног хируршког и уролошког друштва, почасни члан Удружења хирурга Југославије, Удружења неурохирурга Југославије и Збора лијечника Хрватске. Одликован је Орденом рада I реда и Орденом заслуга за народ I реда. У Архиву ВМА у Београду чува се 11 куцаних страна рукописа Под Црвеним Крстом. Ратно-хируршки прилози с предавања одржаног 1913. у Аустријском научном лекарском друштву.

ЛИТЕРАТУРА: С. П. Ђорђевић, „Сећања на рад у војном санитету Србије у току II балканског рата 1913. године. Из сећања др Јулија Будисављевића и његових колега из Хируршке клинике у Инсбруку", САЦЛ, 1983; 111; „Проф. Ј. Будисављевић", САЦЛ, 1983, 111(3); М. Игњатовић, „Српско ратно хируршко искуство (1876--1918). IV део: Ратна хирургија у Србији у време Балканских ратова", ВП, 2004, 61(2).

М. Игњатовић