БОГОЈЕВИЋ, Ратомир

БОГОЈЕВИЋ, Ратомир, архитекта, урбаниста, универзитетски професор (Ниш, 9. XI 1912 – Београд, 5. IX 1962). Дипломирао 1937. на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. Радио као приватни пројектант (1938–1941) и у Урбанистичком заводу града Београда (1944–1947). На Арх. ф. у Београду био асистент од 1947, а ванредни професор од 1958. Непосредно након II светског рата учествовао је на око 20 архитектонских конкурса, а међу најзначајнијим наградама су оне за пројекат Mузеја града Београда (1954), за урбанистичко решење тргa на Црвеном крсту у Београду, потом за пројекат Дома штампе „Моша Пијаде" и др. Његов Дом штампе у Београду представља један од најзначајнијих послератних обликовно-просторних доприноса Тргу републике, на којем се налази. На овом пројекту Б. је демонстрирао велику способност организовања простора својим познатим идиографским основама и њиховим садржајима. Овде је остварио и особену ликовну представу прецизних структуралних веза и пластичних детаља, постављених на дискретној основи архитектонске целине. У послератном периоду израдио је и пројекте за зграду биоскопа „Одеон" у Београду и зграду предузећа „Каблар" у Краљеву. Међу његовим урбанистичким пројектима истичу се и: регулациони план Врњачке бање (који је израдио са Н. Гавриловићем), регулациони план Ниша (1948) и план насеља Термоелектране „Колубара" у Великим Црљенима (1953). У својим пројектима Б. наглашава функционалистички приступ у решавању основе објекта и једноставно решава чак и врло сложене програмске захтеве. У теоријском раду Б. је такође достигао изузетан ниво. Посебно се истичу радови: Поводом конкурса за зграду велике Југословенске опере у Београду (Архитектура, 1948), Центри градова и четврти (Прво саветовање архитеката и урбаниста, Дубр. 1950), Поводом конкурса за музеј шумарства и ловарства у Топчидеру (Техника, 1953), као и студија Прилог тумачењу архитектонске целине (Зборник радова Архитектонског факултета у Београду, 1956). Учествовао је и на међународним архитектонским конкурсима, међу којима су значајни Конкурс Међународне уније архитеката (Хаг 1955) и Међународне уније урбаниста (Беч 1956), као и на конгресу за осветљење у Паризу. У часопису Архитектура и урбанизам, бр. 24/1962, једна целина је посвећена Б., а његов рад су пратили и анализирали професори Бранислав Којић, Урош Мартиновић, Оливер Минић, Зоран Петровић и архитекта Милорад Мацура.

ЛИТЕРАТУРА: Високошколска настава архитектуре у Србији 1846–1971, Бг 1996.

Бранка Ланцош Малдини

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)