БАРЛОВАЦ, Михајло

БАРЛОВАЦ, Михајло, трговац, политичар (Барлово, Косанички срез, 17. VII 1822 – Београд, 18. VIII 1891). Пореклом из познате трговачке породице Барловац. Са браћом Костом и Јованом наследио трговачку радњу коју су даље успешно развили. Стекавши углед као привредник и са знатним капиталом, посветио се правним пословима и политици. Био адвокат и стални правни заступник Мише Анастасијевића. За време кнеза Александра Карађорђевића био столоначелник Совјета до 12. III 1857. На Светоандрејској скупштини је 10. XII 1858. прочитао акт у којем се тражила смена кнеза Александра. Тиме је придобио поверење кнеза Милоша који га је по повратку поставио за свога ађутанта и управитеља двора. Стекао звање мајора и постављен је за управника београдске вароши, где остаје до пензионисања 1868. Током бомбардовања Београда 1862. организовао одбрану вароши и заједно са Филипом Христићем и Илијом Гарашанином учествовао у преговорима са Турцима ради мирног решења спора. Старао се о уређењу града, изградњи и опреми болница, саобраћају, градском водоводу. Залагао се за доношење нових закона о трговини и унапређењу производње као и за оснивање Народне банке. Поводом убиства кнеза Михаила, Народна скупштина га је, иако је и његов живот био у опасности, окривила за несавесно обављање дужности. Он је покушао да се јавно, путем новина, оправда, али му то власти нису допустиле. Након убиства заузимао је опозициони став према режиму. Као један од најугледнијих београдских трговаца, тражио је од Скупштине да изгласа законе за унапређење трговине и производње на модерним основама, да се усвоји менични трговачки законик по примеру целе Европе и да се Трговачки суд одвоји од грађанских судова.

ЛИТЕРАТУРА: А. Раденић, Светоандрејска скупштина, Бг 1964; Б. Перуничић, Управа вароши Београда 1820-1912, Бг 1970; И. Н. Ђукановић, Убиство кнеза Михајла и догађаји о којима се није смело говорити, I-II, Бг 1990; М. М. Костић, Успон Београда, I-II, Бг 1994, 2000; П. Б. Маринковић, Великани: знамените личности цинцарског порекла у историји Срба, Бг 2005.

Урош Татић; Прибислав Маринковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)