БУНИЋ, Никола

БУНИЋ, Никола, државник, песник (Дубровник, 1635 -- Силистрија, 16. VIII 1678). Син песника Џива Бунића. Највећи део живота провео бавећи се државним пословима. Пошто је у земљотресу 1667. настрадао велики број племића, рано су му додељивани високи положаји у влади (члан Сената, три пута биран за кнеза) и политички осетљиве и опасне поклисарске мисије: одмах после земљотреса ишао је код млетачког генералног провидура за Далмацију, а потом на Порту у Турску (1667--1669; 1678). Те послове обављао је с дипломатском спретношћу и патриотском оданошћу. Држава је, супротно обичајима, поставила у Дубровнику трајно обележје у знак сећања на његову пожртвованост. Својим деловањем у потпуности је био посвећен обнови Дубровника после земљотреса. Састављао је правничке и географско-историјске списе којима се регулишу државне уредбе и прилагођавају ситуацији после разарања града. Књижевно дело Б. чини неколико пригодних песама (две у славу религиозног епа Кристијада и њеног аутора Џона Палмотића, Рим 1670), од којих је Град Дубровник властелом у трешњу (Анкона 1667) с темом страдања града, а спев Фениче предсказује његову обнову. Најважније дело је религиозно-рефлексивни спев Главосјечење навјеститеља Језусова светога Ивана Крститеља (Дубр. 1868), познат и под скраћеним називом Еродијада. Настао на основу старозаветне легенде, темом и низом карактеристичних мотива (грех, охолост, мизогинство, похлепа, врлина/порок), хришћанском поруком и стилским карактеристикама (изненадни јаки контрасти, китњаст израз) типично је барокно дело. Умро је окован у турској тамници у Силистрији јер је непопустљиво штитио интересе Републике (претпоставља се да су му кости сахрањене у Летници на Косову, где је постојала дубровачка колонија).

ДЕЛО: Фениче алити срећно нарешење граду Дубровнику по трешњи..., у: З. Бојовић, „Песнички опис спасавања светачких моштију у Дубровнику после земљотреса 1667. године", Словенско средњовековно наслеђе, Зборник у част професора Ђорђа Трифуновића, Бг 2002.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Војновић, „Посланство и смрт Николе Боне (1678)", у: Дубровник, V, 1896; Р. Самарџић, Борба Дубровника за опстанак, после великог земљотреса 1667, Бг 1960; Велики век Дубровника, Бг 1962; Б. Летић, Родољубље у дубровачкој књижевности XVII вијека, Сар. 1982; З. Бојовић, Ренесанса и барок, Бг 2003; М. Татарин, Феникс. Живот и дјело Николице Бунића, Зг 2004.

З. Бојовић