БИЈЕНАЛЕ УМЕТНОСТИ У ПАНЧЕВУ

БИЈЕНАЛЕ УМЕТНОСТИ У ПАНЧЕВУ, уметничка манифестација која је 1981. настала на тековинама Панчевачке изложбе југословенске скулптуре (ПИЈС). Покретачи ПИЈС-а, као ревијске смотре, били су историчар уметности Ђорђе Јовић и сликар Миленко Првачки, а убрзо потом организацију ПИЈС-а преузима Светлана Младенов, кустос Галерије савремене уметности Центра за културу „Олга Петров" у Панчеву. После Седме смотре ПИЈС-а 1993, изложба постаје тријенална, да би од 2000. добила назив Међународно бијенале визуелних уметности. Од 2006, на иницијативу уметничког директора Драгана Јеленковића, та манифестација међународног карактера добија назив Бијенале уметности у Панчеву и укључује у своју делатност позориште, филм, музику, дизајн и архитектуру. У првој и најважнијој развојној фази Бијенале је кроз изложбе ПИЈС-а било главни промотер и покретач југословенске скулптуре која је обележила 80. и 90. године XX в. Изложбе су посебно биле подстицајне за стварање регионалне, војвођанске, скулпторске сцене препознатљивог наратива и проседеа. У другој развојној фази, на самом крају XX и почетком XXI в., и то Бијенале се, попут многих других изложби у Србији и шире у региону Балкана, укључило у ауторска и кустоска разматрања „транзицијске" уметности и различите видове социјалних и политичких критичких ангажмана визуелних уметности и ликовне критике. У трећој фази Бијенале је започело делатност мултимедијалном манифестацијом „Одбрана природе" (2006), с намером да успостави дистанцу од експлицитног политичког ангажмана и да се окрене горућим питањима, пре свега еколошким, попут питања загађења животног амбијента, најуже везаног за панчевачки округ.

ЛИТЕРАТУРА: Фаталне деведесете, Стратегије отпора и конфронтација. Уметност у Војводини на крају XX и почетком XXI века, Н. Сад 2001; Одбрана природе, Пан. 2006.

Лидија Мереник

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)