Прескочи до главног садржаја

БОСАНСКА ВИЛА

001_knjiga-BOSANSKA-VILA_naslovna-strana.jpgБОСАНСКА ВИЛА, лист за забаву, поуку и књижевност, излазио у Сарајеву од 16. децембра 1885. до 15. јуна 1914. Уредници су били: Б. Никашиновић (бр. 110), Н. Шумоња (бр. 1127), Н. Т. Кашиковић (бр. 28/1886 до краја излажења, 1914). У првом периоду (до краја XIX в.), држећи се старијих прозних и пјесничких модела, није оставила крупан траг у књижевности, али је на њеним страницама и тада сарађивао извјестан број прворазредних писаца (С. Матавуљ, И. Ћипико, Ј. Веселиновић, Б. Станковић), посебно оних који су потекли с домаћег тла (А. Шантић, Ј. Дучић, С. Ћоровић, А. Карабеговић, О. Ђикић, П. Кочић). Јован Скерлић је међу првима осјетио да је овај лист послије 1908. књижевнији и ближи модерним покретима, окупљајући младе таленте. Б. в. тада постаје гласило младобосанаца и један од медија југословенске ослободилачке и културне интеграције, за коју је била отворена и у ранијем периоду. Уређивачки одбор чинили су: В. Ћоровић, П. Кочић, Ј. Дучић, В. Петровић, М. Цар и др. Међу њима на нови смјер нарочито утиче Д. Митриновић, уз афирмацију младе генерације из Босне и Херцеговине (П. Слијепчевић, И. Андрић, Б. Јевтић) и низа истакнутих сарадника из других средина (Дис, И. Секулић, Т. Ујевић, С. Пандуровић, Д. Домјанић, О. Жупанчич), што часопис модерношћу и квалитетом прилога уздиже у сам врх српске књижевне периодике.

Душан Иванић

Програмска оријентација овог листа била је бављење српском културном баштином, са нагласком на систематском сакупљању народних умотворина, тако да у првом периоду излажења, до 1907, преовлађују прилози из усмене књижевности. У редовној рубрици објављиване су народне пјесме, приповијетке и друге умотворине, а уз описе старина и многа локална предања о мјестима и јунацима. Уз различите подстицаје уредништва и позиве на сакупљачки рад, штампана су и „Питања за проучавање народа" Ф. Крауса (1887) и „Упутства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама" Ј. Цвијића (1898). Поред уредника Николе Кашиковића, фолклорне прилоге објављују и Петар Мирковић, Лука Грђић Бјелокосић, Коста Ковачевић, Стеван Давидовић, Стеван Делић, Васо Ђуковић, Ристо Чајкановић, Петар Иванчевић, Вид Вулетић Вукасовић, Стеван Зимоњић и др. Часопис је објављивао научне прилоге о усменој књижевности, а у биљешкама пратио и издавачку дјелатност у овој области.

Јеленка Пандуревић

ЛИТЕРАТУРА: У. Џонић, „Српске народне пјесме у Босанској вили: 18841914. Библиографија", Живот, 1954, IV, 21; V, 2223; У. Џонић, „Српске народне приповијетке у Босанској вили: 18851914. Библиографија", Живот, 1954, V, 24, 25, 26; Ј. Скерлић, Писци и књиге, V, Бг 1964; П. Палавестра, Књижевност Младе Босне, Сар. 1965; Д. Ђуричковић, Босанска вила, 13, Сар. 1975; Т. Крушевац, Босанско-херцеговачки листови у XIX веку, Сар. 1978; П. Палавестра, Традиционално и модерно у српским часописима на почетку века (18951914), Н. Сад Бг 1992; Б. Трајковић, Никола Т. Кашиковић: Живот и дело, Бг 2006.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)