БЕРИЋ, Младен

БЕРИЋ, Младен, математичар, професор (Бадовинци код Шапца, 25. V 1885 ‒ Београд, 12. III 1935). Студије математике на Филозофском факултету у Београду завршио 1909. За асистента, првог код проф. Михаила Петровића, изабран је 1910. Инспирисан његовом полигоналном методом, одбранио је 1912. докторску дисертацију „Фигуративни полиноми диференцијалних једначина првог реда и њихова веза са особинама интеграла" и постао први математичар који је докторирао на Универзитету у Београду. Исте године изабран је за доцента, а 1919. за ванредног професора теоријске математике ФФ у Београду. У току универзитетске каријере активно радио на развоју библиотеке Математичког семинара. Универзитет напустио 1921. и радио као начелник Опште државне статистике за коју је написао Статистика школа под министарством просвете у шк. год. 1925/26 (Бг 1928). Био је председник Савеза трезвене младежи и у Ваљеву 1910. основао 29. и 30. коло тог удружења, названа „Напредак" и „Звезда".

ДЕЛО: „Разматрања о конвергенцији и дивергенцији редова", ГЛАС СКА, 1921, XCIII.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Трифуновић, Летопис живота и рада Михаила Петровића, Бг 1969; Е. Стипанић, Путевима развитка математике, Бг 1988; Д. Трифуновић, Тиха и усрдна молитва Милоша Радојчића, Бг 1995.

Александар Николић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)