БОГОВИНСКА ПЕЋИНА

БОГОВИНСКА ПЕЋИНА, пећина у источној Србији на јужној страни планине Велики Маљеник испод брега Руђина (481 м н.в), на висини од 300 м. Налази се на западној периферији села и рудника Боговина. Развијена је у три хоризонта: доњи са сталним током, средњи с повременим и највиши с интензивном фосилизацијом и великим богатством кристалног пећинског накита. Дугачка је око 5.200 м. Својевремено је била уређена за посете, али је напуштена.

Милутин Љешевић

Б. п. је настала у доњекредним кречњацима радом подземног тока Боговинске реке. Формирана на Кучају, на теренима изграђеним од водонепропусних палеозојских стена, река прелази на кречњаке где већим делом свога тока понире, а затим се наставља као подземни ток кроз пећину ка Боговинском терцијарном басену. Са депозицијом олигоценских а касније и миоценских седимената у овом басену дошло је до делимичног затварања „пролаза" и преусмеравања изданских токова. Тако се постепено усаглашавао и формирао данашњи хидрогеолошки модел терена у којем се понируће воде пећине јављају на извору Фундоњ на северу, и у врелу Мрљиш на југу у долини Црног Тимока. Данас издански ток избија из пећине само при стању нивоа издани вишем од 282 м. н.в, који одговара коти пода изданског канала, односно улазног отвора пећине. При средњим а и малим водама, ниво се спушта испод коте истицања на улазном отвору пећине, који први пресушује. Потом се спушта испод нивоа Фундоња а на крају, при најнижим водама, подземна циркулација успоставља се само ка Мрљишу. Ове везе понора и извора потврђене су опитима обележавања изданских токова у више наврата.

Зоран Стевановић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Петровић, „Највећа пећина Србије – Боговинска пећина", Заштита природе, Бг 1957, 11; Ј. Петровић, Крш источне Србије, Бг 1974; Јаме и пећине СР Србије, Бг 1976.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)