БЕОЧИНСКА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА

БЕОЧИНСКА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА, највећа цементара у Србији. Крајем 30-их година XIX в. Јосип Чик започео је производњу цемента у Беочину, тако што је печени лапорац (седиментна стена изграђена од честица глине и калцијум-карбоната или доломита) млео у воденици поточари. Чик је 1855. добио концесије за експлоатацију лапорца, отворио подземни рудник и са две нове пећи увео новију технологију производње. Све до 1868. лапорац у Беочину је подземно експлоатисан, са извозним окном у кругу Фабрике, и рударским радовима развијеним у правцу Черевића на дубини од око 160 м. Модернизацијом 1869. Чик је основао фабрику под називом „Прва сремска фабрика портланд цемента и хидратисаног креча Јосипа Чика у Беочину", са годишњом производњом од око 40.000 т цемента.

Исте године, производњу цемента у Беочину отпочели су Оренштајн и Шпицер. Осим улагања у своју фабрику и инфраструктуру, купили су шест шлепова и организовали транспорт цемента Дунавом. Куповином Чикове фабрике 1887. објединили су производњу цемента у Беочину. Фабрика је 1908. изградила железничку пругу Беочин–Петроварадин. Две године касније пуштена је у рад жичара за транспорт кречњака са површинског копа „Ердељ". Постројења Чикове фабрике „Филијала" престала су да раде 1915. До 1941. производња је у више наврата модернизована, 1920. фабрика је национализована и добила назив „Беочинска фабрика цемента", а 1922. већински део акција преузео је „Cementia Holding" из Цириха. Са окончањем II светског рата 1945. обновљена је производња. Фабрика је национализована 1946. Отварањем површинског копа „Филијала" 1950. уводи се нова технологија у експлоатацији лапорца, исте године извршена су значајна технолошка унапређења експлоатације кречњака на копу „Ердељ", а годину дана касније отворен је нови хоризонт на дубини 150 м у јами за подземну експлоатацију лапорца. Године 1957. отворен је површински коп кречњака „Средње брдо".

После II светског рата производња се стално унапређује. Ротациона пећ са мокрим поступком капацитета 500 т клинкера на сат изграђена је 1962, а 1967. прокопан је канал између Дунава и Фабрике са рампом за утовар цемента у барже. Наредне године пуштена је у погон друга ротациона пећ, уместо угља уведен је гас као енергент за печење клинкера и обустављена је подземна експлоатација лапорца. Следећих година у експлоатацију сировина уводе се нове рударске технологије. На површинском копу „Средње брдо" на експлоатацији лапорца први пут је примењена континуална технологија, а на површинском копу кречњака „Бешеново" уводе се нове технологије скреперовања и риповања. Стичу се драгоцена сазнања и искуства која су имала значајан утицај на рударско инжењерство. У другој половини XX в. највећа годишња производња од 1.714.907 т цемента остварена је 1983, а 1993. најнижа од 432.802 т. Фабрику цемента у Беочину 2002. преузео је француски концерн Лафарж груп.

ИЗВОР: Документација Фабрике цемента у Беочину.

Слободан Вујић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)