Прескочи до главног садржаја

БОГДАН, Јоан

001_II_Joan-Bogdan.jpgБОГДАН, Јоан (Bogdan, Ioan), слависта, историчар, универзитетски професор (Брашов, Румунија, 25. VII 1864 Букурешт 1. VI 1919). Факултетско образовање стекао у Јашију, а усавршавао се у Бечу (код В. Јагића), у Петрограду (код А. И. Собољевског), Москви (код Ф. Ф. Фортунатова) и Kракову (код Л. Малиновског). Био професор славистике на Филолошком факултету у Букурешту (од 1891) и први шеф славистичке катедре на том универзитету. Дописни члан Румунске академије наука био је од 1892, редовни од 1903; потпредседник 19101913. и 19161919. На предлог С. Новаковића, Љ. Стојановића и А. Белића изабран je за дописног члана СКА (Академије философских наука) 1914. Био је члан Друштва за историју и старине Московског универзитета. Б. је био утемељивач славистике у Румунији, критички је издао велики број румунских историјских извора и словенских писаних споменика са преводима на румунски. Објавио је низ радова значајних за српску историју и стару књижевност, међу којима студију о Светостефанској повељи краља Милутина (Convorbiri literare 24/1890), расправу о бугарској и српској историографији (Archiv für slavische Philologie 13/1891) као и прилог о српској причи о цару Трајану (Arhiva [Iaşi] 4/1893). Текстове и рукописе које је објављивао проучавао је са језичке, књижевне и историјске стране и први применио помоћне историјске науке на румунску историју. Проучавао је рану социјалну и војну организацију код Румуна и компаративном методом утврдио словенско порекло феудалних титула и институција (кнез и војвода).

ДЕЛА: Scrieri alese [Изабрани радови], Cu o prefată de E. Petrovici. Ed. Îngrijită, studiu introductiv și note de G. Mihăilă, București 1968.

ЛИТЕРАТУРА: M. Lascaris, P. P. Panaitescu, „Ioan Bogdan și studiile de istorie slava la Romani", ПКЈИФ, 1929, 9; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

Теодора Жујовић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)