БАРОН

БАРОН (фр. baron; oд франачког baro: слободан човек, витез, ратник), титула која потиче из франачког државног уређења. У средњовековној Угарској термин се уводи 1217. како би означио вршиоце највиших државних служби, попут палатина, краљевског судије, бана Хрватске (Славоније, касније и Мачве), војводе Трансилваније, пехарника, столника и др., који су потицали из редова високог племства. Број саветодавних велможа с овом титулом мењао се током времена. До XIV в. сваки од њих је управљао одређеном територијом с краљевским утврђеним градовима, а лично је поседовао веома простране земљопоседе. Б. су имали велику оружану пратњу, састављену од сродника, фамилијара и вазала и њихова обавеза према краљу била је, пре свега, војна. У војним походима б. су командовали својом „бандеријом", одредом који се борио под њиховом заставом. Деспот Стефан Лазаревић био је члан витешког Змајевог реда краља Жигмунда, као један од највећих велепоседника у Угарској, заједно са још двадесетак б. Деспот Ђурађ Бранковић имао је обавезу према угарском краљу да окупи бандерију од 8.000 коњаника. До краја XV в., поред б., у државној служби (barones ex officio), издвојила се група најкрупнијих земљопоседника – „магната" (barones naturales), који су преузели све привилегије првобитних б. У дубровачким документима ова титула се јавља од XIII до XV в., као ознака за најистакнутију српску властелу. Да је племенито порекло било један од услова за ову титулу, сведочи и податак да су Дубровчани 1336. „б. краља Душана" назвали жупана Вратка, праунука Вукана Немањића, који је у то време управљао Зетом. У средњовековној Босни њима су се називали бољари, велможе и русашка господа, тј. најмоћнији обласни господари, учесници босанског сабора („станка"), а касније и властела која је чинила њихову пратњу.

ЛИТЕРАТУРА: И. Божић, „М. Ј. Динић, Државни сабор средњовековне Босне, Бг 1955; С. Ћирковић, „Русашка господа", ИЧ, 1974, 21; В. Мажуранић, Приноси за хрватски правно повијесни рјечник, Зг 1975; П. Анђелић, „Barones regni и државно вијеће средњовјековне Босне", ПИИС, 1976, 11-12; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997; P. Engel, The Realm of St Stephan. A History of Medieval Hungary 895-1526, London – New York 2001.

Јелена Мргић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)