БОГИЋЕВИЋ, Милош

БОГИЋЕВИЋ, Милош, правник, дипломата (Београд, 1876 – Берлин, VII 1938). Породица је била обреновићевска, али се противила женидби краља Александра Драгом Машин, због чега је и он 1903. пришао завереницима. Студирао је у Бечу, где је и докторирао, те је од јуна 1904. предавао међународно право на Правном факултету у Београду. Потом се определио за дипломатију, поставши секретар посланства у Паризу (1904), отправник послова у Берлину (1907–1914) и Каиру (1914–1915). Посредством дипломатских веза оца Милана, био је близак људима из околине немачког цара Вилхелма, а једном од њих је уочи Првог балканског рата открио тајни српско-бугарски споразум. Неразјашњене су везе које је имао са Светозаром Прибићевићем и хрватском емиграцијом, Црном руком и Сарајевским атентатом. Био је германофил, а Николи Пашићу је више пута отказао послушност. После вишемесечног одбијања да оде у Каиро, напустио га је после неколико месеци и по сопственој одлуци марта 1915. отишао у Швајцарску где је радио на покушају склапања сепаратног мира између Француске и Немачке. После рата, на основу архивске грађе заплењене током аустријске окупације Србије, писао је памфлетска дела у којима је оспоравао аустријску и немачку одговорност за избијање рата. Сматра се да је располагао документима која су могла да угрозе династију Карађорђевић, а пронађен је мртав неколико месеци након тражења дозволе повратка у Краљевину Југославију.

ЛИТЕРАТУРА: В. Дедијер, Сарајево 1914, Бг 1966; М. Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Бг 1973; Д. Јанковић, Србија и југословенско питање 1914–1915, Бг 1973; М. Црњански, Ембахаде, I, Бг 1983; Р. Љушић, Србија 19. века. Изабрани радови, Бг 1994.

Мира Радојевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)