БАЈИЋ, Светозар М.

БАЈИЋ, Светозар М., учитељ, културни радник (Ђала, Банат, 1850 – Нови Сад, 29. X 1919). Радио у Црепаји и Куманима као учитељ. Сабирао по Банату народне умотворине и своје записе песама и приповедака слао различитим периодичним публикацијама. У Јавору објавио руковет песама (1876) и шаљивих приповедака (1877). Поред ових прилога јављао се у периодици тумачећи значења појединих речи и загонетки (Стражилово, 1887, 1888). Збирку од 17 краћих народних прича (Српске народне приповетке из Баната) објавила му је Матица српска 1905, као 115. свеску едиције ,,Књиге за народ". Оставио је сведочанство о начину бележења и напомене о казивачима појединих прича. Уређивао је ђачки лист Венац.

ЛИТЕРАТУРА: В. Чајкановић, Српске народне приповетке, Бг 1927; Д. Иванић, Забавно-поучна периодика српског реализма, Н. Сад – Бг 1988.

Снежана Самарџија

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)